Руски медиј на српском „Спутњик Србија“ објавио је чланак у којем се тврди да су објављивање оптужнице у вези са нападом на породицу Јашари у марту 1998. и „захтев косовских институција за приступ српским војним документима“ део координисаног напора „да се сакрију злочини ОВК“, „да се криминализује Србија“ и „да се Албанци представе као жртве масовних злочина“. Ове тврдње се износе кроз изјаве српског званичника Милована Дрецуна, без доказа или независних извора.
Који су захтеви?
У чланку се тврди да косовске институције користе оптужнице за ратне злочине да би „преписале историју“ рата на Косову и прикриле „злочине које је починила ОВК“. Према овој тврдњи, поступци које је најавило Специјално тужилаштво Косова „циљ су да створе утисак да је Србија починила масовне злочине над Албанцима и да ојачају наратив који промовише премијер Аљбин Курти о одговорности Србије током рата“.
У чланку се такође тврди да су ове акције „повезане“ са суђењем бившим вођама ОВК у Специјализованим већима у Хагу и да је њихова намера да скрену пажњу са оптужнице и могућих пресуда против њих. Чланак такође представља као чињеницу тврдњу да је Адем Јашари жртвовао своју породицу у „политичке сврхе“ и да су чланови његове породице били део „терористичке“ организације.
Које су чињенице?
Чланак не нуди никакве доказе који би поткрепили тврдњу да Објављена оптужница у случају Јашари је политички мотивисан или има за циљ да прикрије наводне злочине ОВК. Није представљен ниједан документ, званична изјава или доказ који би утврдио везу између поступка Специјалног тужилаштва и суђења бившим вођама ОВК у Хагу.
Исто тако, тврдња да косовске институције покушавају да „вештачки“ створе наратив о масовним злочинима над Албанцима не узима у обзир чињеницу да су ратни злочини почињени током сукоба на Косову документовани од стране међународних организација, истражних мисија и разних домаћих и међународних правосудних процеса.
Такође, тврдње да је Адем Јашари користио жене и децу као „живе штитове“ нису потврђене од стране независних међународних извора. У извештајима међународних организација за људска права, као што је Хуман Ригхтс Ватцх дхе Амнести Интернешенел, као ни у документацији која се користи у поступцима Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију (МКСЈ), не постоји проверен налаз који би поткрепио ове тврдње. Напротив, догађаји од 5. до 7. марта 1998. године у Преказу документовани су као операција у којој су убијене десетине чланова породице Јашари, укључујући жене, децу и старије особе. Сходно томе, тврдње које шире неки српски и руски медији остају непотврђене и углавном се заснивају на политичким и пропагандним наративима, а не на независно провереним доказима.
У марту 1998. године, у Преказу, српске полицијске и војне снаге покренуле су велику операцију против породичног имања Адема Јашарија, једне од водећих личности албанског оружаног отпора на Косову. Након почетног напада уследила је већа интервенција, уз подршку бројних снага распоређених из оближње фабрике муниције, претварајући догађај у војну операцију великих размера.
Према подацима Института за Злочини почињени током рата на Косову (МКС), У нападима 5, 6. и 7. марта 1998. године у Преказу је убијено укупно 59 људи. Међу жртвама су била деца, жене и старији, што овај догађај чини једним од најсмртоноснијих у том периоду.
анализирати:
Тврдње које је објавио „Спутњик Србија“ да најављена оптужница у случају Јашари и „захтеви за приступ српским војним документима“ имају за циљ да „прикрију злочине ОВК, манипулишу историјом рата и скрену пажњу са процеса у Хагу“ нису поткрепљене конкретним чињеницама нити доказима.
Чланак је првенствено заснован на политичким тумачењима и спекулативним тврдњама једног српског званичника, без пружања доказа који би поткрепили те тврдње.
Исто тако, тврдње да је Адем Јашари користио чланове породице као „живе штитове“ нису потврђене ниједним независним међународним извештајем.
Ове тврдње се углавном понављају у политичким и пропагандним наративима српских и руских медија, без проверених доказа.
Стога, на основу своје методологије рада, hibrid.info сматра ове тврдње „теоријама завере“.
Образложење:
„Теоријама завере“ се сматра информативни садржај који садржи лажан или непроверљив опис феномена, догађаја или особе, представљајући га као део или резултат тајног плана („завера“). Карактеристика ових садржаја је да износе низ тврдњи, представљених као чињенице, између којих се успостављају узрочно-последичне везе, без пружања било каквих поузданих доказа.