У извештајима, углавном црних хроника у албанским онлајн медијима, примећени су случајеви где су исте фотографије коришћене за различите догађаје, без појашњења да ли су илустративне или из архиве.
Hibrid.info је приметио овај феномен док је пратио онлајн медије.
Да би боље одразио овај феномен, hibrid.info је анализирао три конкретна случаја, где слике нису лажне и нису коришћене у сврху дезинформације, али начин на који су представљене може лако довести до неспоразума у јавности.
Примери:
Фотографија која приказује део зграде у пламену коришћена је десетине пута током година у албанским медијима. Користећи ову фотографију, пријављени су многи различити случајеви, али није објављено да она није аутентична за тај догађај (видети овде).
На основу претраживача слика „TinEye“, чини се да ова фотографија кружи интернетом од 2015. године (видети овде).
Други случај је фотографија која приказује два полицајца како хапсе особу.
Ову фотографију медији такође веома често користе када извештавају о хапшењима. Међутим, у већини случајева, опис фотографије не појашњава да је она илустративна и да не припада том догађају. (видети овде)
„Tineye“ потврђује да ова фотографија кружи интернетом од 2019. године (видети овде)
Док је приликом извештавања о саобраћајним незгодама примећено да се користи фотографија која приказује срушени аутомобил поред пута. Ова фотографија је коришћена у многим медијским чланцима, али без разјашњења њеног контекста (видети овде)
Претрага ове фотографије на Tineye-у показује да она кружи онлајн од 2019. године (видети овде)
Ове фотографије, преузете из медијских архива или са претходних догађаја, постављају се у вести о новим случајевима, стварајући утисак да су слике директно повезане са пријављеним догађајем. Када недостаје напомена „илустративна фотографија“ или „фотографија из архиве“, читалац има мало шансе да разликује да ли је слика стварна за тај случај или је само симболична.
У криминалистичком извештавању, где су теме осетљиве и често озбиљне, коришћење фотографије која делује аутентично може значајно повећати емоционални утицај на читаоца и створити неку врсту „визуелне стварности“ која није нужно тачна.
Међународна мрежа новинара (IJNet) (Међународна мрежа новинара), у чланку под називом „Писање натписа уз фотографије“ објашњава важност натписа уз фотографије у чланцима, који би требало да читаоцу пруже основне информације потребне за разумевање фотографије и њене релевантности за вест.
Укључите датум и време када је фотографија снимљена.
„Ово је суштинска информација за саопштење за штампу. Што је фотографија актуелнија, то боље. Ако се користи архивска фотографија или фотографија снимљена пре догађаја који се илуструје, натпис треба јасно да стави до знања да је то 'архивска фотографија'.“ пише у чланку.
Пракса коришћења илустративних фотографија сама по себи није проблем и широко се користи у новинарству. Међутим, професионални стандарди захтевају да се то јасно стави до знања јавности.