Проналажење вести о Кини у мејнстрим медијима и на друштвеним мрежама може бити изазовно. Главни разлог за то су ограничења слободе изражавања и слободе штампе, што се може посматрати као напад на вредности независне штампе. Сходно томе, Кина је на 179. месту од 180 земаља на Светском индексу слободе штампе за 2023. годину, док је Северна Кореја на последњем месту. Међутим, кинеска пропаганда одржава масовну доминацију на друштвеним мрежама. Постоји много корисника који се стално баве пропагандом у знак подршке Кини.
Пропаганда се дефинише као ширење и промоција одређених идеја и ставова, посебно у политичке сврхе. Другим речима, када се нека информација шири као део завере или се широко распрострањена, може се сматрати пропагандом. Пропаганда се не мора нужно придржавати темеља истине. Уместо тога, она подразумева употребу полуистина, непрестано понављање одређених информација и представљање пристрасног и обмањујућег садржаја.
Кинеска Твитер армија је ефикасно користила друштвене медије као моћно оруђе за позитивну пропаганду. Ова Твитер армија искривљује чињенице у прилог Кини о изазовним питањима као што су Тајван, Хонг Конг, Ујгури и њихова кршења људских права. Неки корисници у овој Твитер армији могу изгледати као да су из других земаља, али њихов циљ је да пројектују позитивност према Кини. Овај извештај пружа детаљну анализу кинеске Твитер армије и пропаганде коју је војска ширила на Тајвану.
Твитер војска у подршци Кини
Кинеска Твитер армија састоји се од играча који су веома вешти у генерисању пропаганде великих размера. Прво име на овој листи је ЛиЂиан Жао, који је био портпарол кинеског Министарства спољних послова. Након њега су Жао Дашуај, Енди Борем, Шангај Панда, Џоџо, Џери Чајна, Карл Џа, Сју Пан, Кеи Ванг, Џери, Карлос и СЛ Кантан.
Оптужба за ширење лажних вести
Лиђијан Жао је оптужен за ширење лажних вести. Жао је твитовао фотографију на којој се види аустралијски војник како држи нож на грлу авганистанског детета. Фотографија приказује дете које држи јагње и нож на његовом врату. Твит је изазвао велику контроверзу на интернету. Аустралијска влада је захтевала извињење од кинеске владе. Тадашњи аустралијски премијер Скот Морисон осудио је Жаов твит и захтевао извињење од кинеске владе. Морисон је изјавио: „Кинеска влада би требало да се потпуно стиди због ове објаве. Она је умањује у очима света.“
Према извештају Ројтерса, фирма за сајбер безбедност Сајбра открила је доказе о добро испланираној кампањи за промоцију Жаових контроверзних твитова. Сајбра је известила да је 57.5% налога повезаних са Жаовим твитом било лажно и да постоје докази о „масовно оркестрираној кампањи дезинформација“ како би се твит појачао.
Снимак екрана објаве Лиђијана Жаоа на Твитеру
Током епидемије коронавируса 2020. године, Жао је изазвао контроверзу тврдећи да је вирус створила америчка војска и да се проширио у Кини.
читати овде цео чланак објављен на индијској платформи за проверу чињеница DFRAC.org