Ко би требало да буде одговоран за заштиту јавности од дезинформација у информационом простору где садржај брзо циркулише, наративи прелазе границе, а вештачка интелигенција мења начин на који се информације производе?
Ово је било питање које је окупило стручњаке са Косова, из Албаније и Француске у Приштини, као и представнике институција, медија, међународних организација и цивилног друштва. На конференцији „Ко штити интегритет информација? / Ко су браниоци интегритета информација?“, дискусија се фокусирала на заједничку одговорност за одрживије информационо окружење и на начине на које институције, медији, платформе, проверавачи чињеница и академска заједница могу да одговоре на нове изазове.
Конференција, одржана у среду (24. септембра) у Приштини, бавила се дезинформацијама, садржајем генерисаним вештачком интелигенцијом, прекограничним наративима, утицајем дигиталних платформи и потребом усклађивања правних и институционалних оквира са европским стандардима.
Не постоји јединствени заштитник информација
Уводни говор одржао је Давид Маршесин из француске амбасаде у Приштини, док се у главном говору Венсан Курон, директор и суоснивач „Les Surligneurs“, члан Управног одбора EFCSN-а и професор на Sciences Po Saint-Germain и Правном факултету Сорбона, фокусирао на заједничку одговорност у ери дигиталних платформи.
Према Курону, интегритет информација не може бити препуштен само дигиталним платформама или владама. Он је нагласио потребу за екосистемом у којем се одговорности деле између независних власти, медија, новинара, проверавача чињеница и цивилног друштва.
Овај приступ је током конференције праћен дискусијама о томе како ови актери могу сарађивати и како се одговорности сваког од њих могу јасније дефинисати.
Косово се суочава са регулацијом платформи
Важан део дискусије био је посвећен Закону о дигиталним услугама Европске уније (DSA) и припреми Косова и земаља у региону за приближавање европским стандардима.
Конференција је нагласила потребу за изградњом капацитета за надзор и спровођење, одређивањем одговорних органа и гарантовањем њихове независности.
Курон је такође истакао важност поузданих механизама за пријављивање илегалног садржаја, као и приступа верификованих истраживача подацима платформи.
Ови механизми су разматрани као део напора да се повећа транспарентност платформи и створе боље могућности за разумевање начина њиховог функционисања.
Наративи који прелазе границе
Фестим Ризанај из hibrid.info представио је развој и трендове дезинформација на Косову и у региону, са фокусом на прекограничне наративе и страну манипулацију и мешање у информације (FIMI).
Док је Клодијана Капо из Фактојеа представила развој и трендове дезинформација и манипулације информацијама у Албанији.
Дискусија о овим дешавањима истакла је прекограничну димензију информационих изазова и потребу за сарадњом између организација и институција земаља региона.
Институције и медији суочавају се са новим изазовима
Бесник Бериша, председник Независне медијске комисије (ИМК), говорио је о регулисању аудиовизуелних медија, институционалним одговорностима и усклађивању са европским стандардима.
У међувремену, Ардита Зејнулаху, извршна директорка AMPEK-а, изнела је перспективу приватних медија, фокусирајући се на одговорност емитера и изазове спровођења регулативе у пракси.
У међувремену, Албан Зенели са Одсека за новинарство Универзитета у Приштини фокусирао се на медијско образовање, образовање новинара и јачање јавне отпорности.
Поред регулативе и институционалне одговорности, дискусија је такође разматрала јачање професионалног новинарства и проверу чињеница као део напора за сузбијање манипулативног садржаја.
Вештачка интелигенција мења информационо окружење
Фокус конференције је такође био на утицају вештачке интелигенције и садржаја манипулисаног вештачком интелигенцијом.
Учесници су разговарали о изазовима које ове технологије представљају за медије, институције и провераваче чињеница, као и о потреби за већом транспарентношћу и одговорношћу дигиталних платформи.
У овом контексту, медијско образовање је третирано као важан елемент за јачање способности јавности да разликује поуздане информације од манипулативног садржаја.
Од сарадње до конкретних механизама
У дискусији су учествовали и представници јавних институција, међународних организација, медија и цивилног друштва, који су донели искуства из свог рада.
Једна од идентификованих потреба била је стварање конкретнијих механизама за размену информација и реаговање на нове изазове у информационом простору, уз јаснију поделу одговорности између актера.
Закључно, на конференцији је наглашено да заштита интегритета информација захтева транспарентност и одговорност платформи, независних и функционалних институција, професионалних медија, проверу чињеница, медијско образовање и континуирану сарадњу између сектора.
У дискусијама је такође наглашена потреба да се ови принципи преточе у конкретне кораке, изградњу капацитета и одрживе иницијативе на Косову и у региону.
Конференција у Приштини била је део заједничке иницијативе Косово-Албанија-Француска, у оквиру које су организоване две конференције са истом темом, у Тирани и Приштини. Организовао ју је Hibrid.info, у партнерству са Faktoje и амбасадама Француске на Косову и у Албанији.