Написао/ла: Festim Rizanaj
Медиј на српском језику „Alo.rs“, близак влади, објавио је данас чланак у којем тврди да је премијер Аљбин Курти признао своју намеру за „Велику Албанију“. Чланак носи наслов „КУРТИ ЈЕ ПРИХВАТИО ОНО ШТО ЗНАМО. Век и по радимо на стварању велике Албаније“.
Овај чланак се односи на говор премијера Куртија од јуче (10. јуна), поводом 146. годишњице Призренске лиге, где је погрешно цитиран рекавши: „Век и по радимо на стварању велике Албаније.“
Након провере чињеница од стране Hibrid.info, овај Куртијев цитат није пронађен у његовом говору, који је у целости објављен на званичној веб страници кабинета премијера. (овде)
Линк до чланка објављеног на „Alo.rs“:
https://www.alo.rs/vesti/kim/917452/kurti-priznao-ono-sto-smo-znali-vec-vek-i-po-rade-na-stvaranju-velike-albanije/vest (архива)
Делови чланка објављеног на „Alo.rs“ преведени на албански језик:
„Век и по радимо на стварању велике Албаније“, рекао је на митингу у Призрену Аљбин Курти, премијер лажне државе Косово. Не од речи до речи, али његова порука је била управо то и више него јасна свакоме ко разуме историју и геополитику. Наравно, знали смо то, међутим, није лоше што нас је подсетио и уверио чак и последње наивне људе који не знају (или се праве да не знају) да је крајњи и истински циљ албанског корпуса на Балкану држава која би обухватала територију Албаније, нашу јужну покрајину Косово и Метохију, велики део Северне Македоније, Грчку и Црну Гору. На почетку чланка пише „Alo.rs“..
Међутим, на основу говора премијера Куртија одржаног у Призрену поводом годишњице Призренске лиге, закључује се да медиј на српском језику „Alo.rs“ цитира Куртијеву неизречену изјаву. (овде)
Шта је Курти рекао у Призрену?
Курти, у свом говору одржаном јуче у Призрену, ниједног тренутка није поменуо термин „Велика Албанија“.
У свом говору, Курти помиње историјски аспект и улогу Призренске лиге у уједињењу Албанаца у то време, као и проглашење независности Албаније и Косова, како каже: „Албанска Призренска лига, током деценија и година, наставила је да нас инспирише у напорима албанског народа за независност и формирање државе. А овај комплекс је био место сусрета и симбол албанске нације, показујући корене рођења албанске државе и историјску намеру за националним јединством.“
„Овај историјски догађај био је камен темељац наших напора за независност, што је касније крунисано 28. новембра 1912. године проглашењем независности Албаније, а 96 година касније, 17. фебруара 2008. године, проглашењем независности Косова, чиме је реализован део програма Лиге, који није могао бити завршен 1912. године.“
Коначно, Курти истиче тежње Албанаца ка Европској унији унапређењем вредности демократије, правде и једнакости у њиховим земљама. (овде)
"Морамо наставити са посвећеношћу, блиском сарадњом за унапређење вредности демократије, правде и једнакости у нашим земљама и нашим државама. Морамо наставити безусловно да радимо на интеграцији држава Западног Балкана заједно, у Северноатлантску алијансу и у Европску унију, као најбољу будућност за Албанце и наше суседне народе. Нека нас политички идеали Албанске Призренске лиге инспиришу данас на нашем заједничком путу ка унапређењу заједничких интереса и политичком, војном, економском и културном јачању наших држава.".
Наратив о „Великој Албанији“ појављује се у медијима на српском језику обично када се одвијају одређени догађаји и празници везани за албанску нацију. (видети овде, овде дхе овде)
анализирати:
Медиј на српском језику „Alo.rs“ тврди да је премијер Аљбин Курти, у свом говору поводом 146. годишњице Призренске лиге, који је одржан јуче, рекао да „век и по радимо на стварању велике Албаније“, и да је, према писању овог медија, тиме изразио тежње ка „великој Албанији“.
Након провере чињеница, Курти у свом говору у Призрену није поменуо термин „Велика Албанија“.
На основу методологије рада сајта hibrid.info, ове тврдње спадају у категорију „Теорија завере“.
Теорија завере
„Теоријама завере“ се сматра информативни садржај који садржи лажан или непроверљив опис феномена, догађаја или особе, представљајући га као део или резултат тајног плана („завера“). Карактеристика ових садржаја је да износе низ тврдњи, представљених као чињенице, између којих се успостављају узрочно-последичне везе, без пружања било каквих поузданих доказа.