Злоупотреба медијских логотипа један је од начина на који креатори дезинформативног садржаја покушавају да лажне тврдње представе као стварне вести.
Од јануара 2026. године, hibrid.info је обрадио девет таквих случајева, где су злоупотребљени медијски логотипи на Косову, у Албанији, Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама.
У дигиталном простору, где се информације брзо дистрибуирају и корисници их често конзумирају путем друштвених мрежа, фотографија или видео праћен логотипом познатог медија може тврдњи дати изглед вести објављене од стране поузданог извора.
Зашто се злоупотребљавају медијски логотипи?
Извештај Института Ројтерс за студије новинарства, открили су да корисници често праве брзе процене поузданости информација, чак и без кликања на оригинални извор.
Према извештају, препознавање имена или логотипа медија често повећава перцепцију кредибилитета, чак и када корисници нису детаљно анализирали садржај.
На пример, ако корисник види слику са логотипом познатог медија, може повезати ту информацију са његовим угледом, без провере да ли се вест налази на његовом званичном веб-сајту.
На овај начин, лого може послужити као нека врста замене за верификацију: уместо провере извора, довољно је познавање извора да би се створио утисак да је информација поуздана.
Случајеви које је hibrid.info обрадио током 2026. године
Од јануара до 4. новембра 2026. године, сајт hibrid.info је обрађивао девет дезинформација на албанском језику, које су злоупотребљавале визуелни идентитет медија како би представиле лажне тврдње као извештаје тих медија.
Случајеви обухватају политичке теме, међународне односе и здравство, а коришћена су имена и логотипи познатих медијских кућа на Косову, у Албанији, Уједињеном Краљевству и Сједињеним Државама.
Лажни видео је представљен као извештај Клан Косова о сукобима између КБС-а и Хамаса: У видеу објављеном на ТикТоку, тврди се да су косовски војници били умешани у сукобе са групом Хамас у Појасу Газе, где је наводно убијено 20 Палестинаца. Садржај користи лого и графичке елементе Клан Косова, стварајући утисак уживог телевизијског извештаја. Међутим, према провери садржаја, видео је креиран вештачком интелигенцијом и приказује догађај који се није догодио (видети овде).
Лажна изјава Аљбина Куртија са логом Клан Косова: На слици објављеној на Фејсбуку и ТикТоку, тврди се да је косовски премијер Аљбин Курти позвао Србе расељене 1999. године да се врате на Косово и затраже своју имовину. У садржају је коришћен лого Косовски клан и натпис „Најновије вести“, али је слика креирана вештачком интелигенцијом и изјаву није објавила ова телевизија (видети овде).
Тврдња да је албански премијер Еди Рама претио Косову војском: Слика која је имитирала графички изглед албанске телевизије Топ Цханнел представио је лажну изјаву албанског премијера, према којој је претио да ће послати војску на Косово. Материјал је садржао фотографије Раме и Куртија, као и графичке елементе који су стварали утисак телевизијског извештаја. Слика је генерисана помоћу вештачке интелигенције и изјаву није дао Рама, нити ју је објавио овај медиј (видети овде).
Албин Курти је лажно приказан на протестима у Албанији: На слици објављеној на ТикТоку, Курти је изгледао као да је учествовао у омладинским протестима у Албанији. Садржај је имитирао телевизијско извештавање. Клан у Албанији и креирана је помоћу вештачке интелигенције. Објава је до тренутка верификације добила преко 65 прегледа, више од 2,700 лајкова и преко 300 коментара (видети овде).
Лажне вести о смрти Салија Берише: Слика објављена на ТикТоку тврди да је бивши албански премијер преминуо у 81. години, након што је боловао од церебралне парализе. Садржај је користио лого и графички дизајн телевизије. Клан у Албанији, појављујући се као новински извештај са овог медија. Слика је генерисана помоћу вештачке интелигенције и није било таквог извештавања у званичним телевизијским изворима (видети овде).
Изгледа да је Трамп претио Србији бомбардовањем: Два видеа објављена на ТикТоку тврде да је амерички председник Доналд Трамп претио бомбардовањем Србије ако нападне Косово. У видеима је коришћен лого британског медија. Даили Маил и садржали су аудио генерисан вештачком интелигенцијом, стварајући утисак да су то изјаве објављене од стране овог медија (видети овде).
Лажна тврдња о ширењу хантавируса на Косову: Видео на ТикТоку је користио део хронике модератора АТВ возила, Ресул Синани, који је заправо лечио случајеве малих богиња на Косову. Уз видео је била слика која је имитирала чланак Косовски клан са насловом да је хантавирус стигао на Косово. Тако је, комбиновањем аутентичног телевизијског материјала са инсценираном сликом, створен утисак лажног извештаја о здравственом проблему (видети овде).
Тврдња да је Данска повукла признање Косова: На слици која је кружила Фејсбуком, Инстаграмом и X-ом, тврдило се да је Данска повукла признање Косова и извинила се Србији. Публикација је представљена у облику чланка са логом америчких медија. ЦНН, дајући тврдњи изглед међународне вести. Међутим, CNN није објавио такав чланак (видети овде).
Још један пример злоупотребе логотипа Клан Косова: У публикацији која кружи на Фејсбуку, лажно се тврди да је премијер Аљбин Курти пронађен мртав у свом стану, док је његова супруга представљена као осумњичена. Публикација користи лого Косовски клан, стварајући утисак да је ово извештај са ове телевизије (видети овде).
Неки једноставни кораци који могу помоћи у верификацији овог садржаја:
Проверите оригинални извор.
Не ослањајте се само на лого
Потражите наслов на мрежи
Обратите пажњу на графичке детаље
Проверите датум и контекст.
Не дистрибуирајте без провере.
ЗАКЉУЧАК
Злоупотреба медијских логотипа је пракса која има за циљ да повеже лажну тврдњу са кредибилитетом који јавност може да припише медијуму. На овај начин, креатори овог садржаја покушавају да учине информације убедљивијим и олакшају њихову дистрибуцију на друштвеним мрежама.
Случајеви које је обрађивао hibrid.info показују да ова пракса искоришћава визуелни идентитет локалних и међународних медија, комбинујући га са политичким, здравственим тврдњама и догађајима који могу изазвати интересовање јавности.
Лого може учинити да тврдња изгледа као вест, али је не чини истинитом. Пре него што поверујемо у информацију или је делимо, требало би да проверимо ко ју је објавио и да ли је оригинални извор потврђује.