Према подацима које је објавио Европски завод за статистику (Евростат) 17. јуна 2026. године, 29.2% људи старости 16–74 године у Европској унији (ЕУ), током 2025. године, покушало је да провери аутентичност информација или садржаја на које су наишли на мрежи, користећи друге изворе (видети овде).
Подаци су објављени у оквиру статистике о коришћењу дигиталних технологија.
Подаци показују разлике између земаља Европске уније. Ирска предњачи са највећим процентом људи који су покушали да провере информације на мрежи, са 63.6%. Следе Холандија са 53.1% и Луксембург са 45.2%.
С друге стране, Грчка бележи најнижи проценат, са 9.8%, затим следе Литванија са 14.9% и Румунија са 18.2%.
Земље Западног Балкана су такође укључене у ову статистику. Према подацима Евростата, Северна Македонија има највећи проценат у региону, са 24.22% људи који су покушали да провере информације онлајн. Следе Црна Гора са 21.43%, Босна и Херцеговина са 18.02%, Албанија са 14.34% и Србија са 11.13%.
Ови резултати показују да су све земље у региону за које су доступни подаци рангиране испод просека Европске уније од 29.2%. Нема објављених података за Косово за овај индикатор у 2025. години.
Треба напоменути да овај индикатор мери напоре грађана да провере информације путем других извора и не представља директно њихову способност да разликују тачне од нетачних информација, нити ниво изложености дезинформацијама.
У дигиталном окружењу где се информације брзо дистрибуирају, верификација путем других извора остаје једна од важних пракси за конзумирање критичних информација.