Чланак са Би-Би-Сија
Разумевање или погрешно разумевање научних питања и доношење здравствених одлука може имати последице по живот или смрт.
Невакцинисане особе су, као резултат читања обмањујућих информација на интернету, завршиле у болници или чак умрле.
И нетачне или потпуно измишљене тврдње о 5G и пореклу Ковида-19 повезане су са насиљем и вандализмом.
Али потпуно уклањање таквих информација може изгледати веома слично цензури, посебно научницима чије се каријере заснивају на разумевању да се чињенице могу и требају оспорити и да се докази разликују.
Краљевско друштво је најстарија континуирано активна научна институција на свету и бори се да одговори на изазове које постављају наши најновији начини комуницирања информација.
У новом извештају, организација саветује да компаније друштвених медија не би требало да уклањају садржај који је „легалан, али штетан“. Уместо тога, аутори извештаја верују да би сајтови друштвених медија требало да прилагоде своје алгоритме како би спречили његово ширење — и спречили људе да зарађују новац на лажним тврдњама.
Али не слажу се сви са овим ставом – посебно истраживачи који су стручњаци за праћење како се дезинформације шире онлајн и како штете људима.
Центар против дигиталне мржње (CCDH) каже да постоје случајеви када је најбоље уклонити садржај који се сматра веома штетним, очигледно погрешним и широко распрострањеним.
Пландемија – видео који је постао виралан на почетку пандемије, износио је опасне и лажне тврдње осмишљене да уплаше људе од ефикасних начина за смањење штете од вируса, као што су вакцине и маске. Видео је касније уклоњен из дигиталног простора.
„То је политичко питање... какву равнотежу видимо између индивидуалних слобода и неког облика ограничења онога што људи могу, а шта не могу да кажу“, каже професор Расмус Клајс Нилсен, директор Ројтерсовог института за проучавање новинарства на Универзитету у Оксфорду.
Професор Нилсен признаје да, иако је релативно мали део медијске исхране људи, научне дезинформације могу довести до несразмерне штете.
Али, додаје он, недостатак поверења у институције је главни покретач дезинформација: „Замишљам да постоји довољно грађана чије би се најгоре сумње о томе како друштво функционише потврдиле када би успостављене институције добиле много већа овлашћења.“
(Цео чланак на ББЦ)