Написао/ла: Фатбард Дема
Јуче (20. маја) на друштвеним мрежама Фејсбук и ТикТок објављена је објава у којој се тврди да је амбасада Сједињених Држава на Косову похвалила рад владе Аљбина Куртија на северу, наводећи: Безбедна посета и слободна шетња први пут после 25 година.
Ову тврдњу је објавио налог „Цвет петла„и странице“Новине 17. фебруар" и "Албанија САД„на Фејсбуку, као и са налога“дарданис_фоли„на ТикТок-у.“
Истина?
Након спровођења онлајн истраживања, сајт hibrid.info је потврдио да такву изјаву није дала амбасада САД на Косову.
На званичној Фејсбук страници Амбасаде САД на Косову пронађена је објава објављена јуче (20. маја). Отправница послова у Амбасади САД на Косову, Ану Пратипати, јуче (20. маја) боравила је на северу где се састала са политичким представницима и косовском полицијом.
Путем ове објаве објављено је да је Пратипати поновио став владе САД да су стабилност и безбедност неопходни и да је одговорност Владе Косова да обезбеди да сви грађани могу да живе у миру.овде)
Hibrid.info је истраживао преко Google-а са кључним речима „Безбедна посета и слободна шетња први пут после 25 година", али резултати нису показали никакво званично извештавање или извор који потврђује ову изјаву. (овде)
Дакле, америчка амбасада ни у једном случају није похвалила рад Куртијеве владе на северу давањем ове изјаве Безбедна посета и слободна шетња први пут после 25 година.
анализирати:
Тврдња објављена 20. маја на друштвеним мрежама Фејсбук и ТикТок, у којој се изјава којом се хвали Куртијева влада у вези са безбедношћу на северу, приписује Амбасади САД на Косову, испоставила се као лажна.
Након провере чињеница, потврђено је да таква изјава Амбасаде не постоји. Званична објава Амбасаде само помиње посету представника Ануа Пратипатија северу и наглашава важност безбедности и одговорност Владе за мир, без помињања било какве конкретне похвале.
На основу методологије рада, hibrid.info оцењује ову тврдњу као „дезинформацију“.
Образложење:
„Дезинформација“ се дефинише као информативни садржај који садржи „мешавину“ нетачних извора или чак полуистинитих атрибута, а који је креиран и/или дистрибуиран са намерном намером да нанесе штету. Мотив произвођача/дистрибутера дезинформативног садржаја лежи у постизању политичког, финансијског, психолошког или друштвеног циља.