Написао/ла: Festim Rizanaj
У интервјуу за руску државну новинску агенцију РИА Новости, руски амбасадор у Србији, Александар Боцан-Харченко, изнео је низ неоснованих тврдњи против косовских власти и положаја Срба у земљи.
Његове изјаве су дистрибуиране путем разних медијских канала, где су делови о Косову из овог интервјуа објављени и емитовани од стране РТ Балкан дхе Спутњик Србија, што се потом одразило и на медије у Србији. (овде, овде)
Оптужбе за „тихо етничко чишћење“
Руски дипломата је тврдио да влада у Приштини спроводи стратегију „тихог етничког чишћења“ против српског становништва. Према његовим речима, административне мере и присуство полицијских снага на северу имају за циљ протеривање Срба.
„У ствари, реч је о – о томе се може слободно говорити – о постепеном и непријављеном етничком чишћењу. Другим речима, о протеривању Срба са територије Косова и Метохије и стварању непогодних животних услова за њих. Све се то ради, нећемо се сада сећати шта се под тим подразумева, али ова окупација северног Косова и Метохије од стране Приштине се догодила, дешава се и, нажалост, морамо поћи од претпоставке да ће се наставити.“, рекао је шеф руске дипломатске мисије у Београду.
Иако је ситуација на северу и даље крхка, недавни извештаји из ЕУЛЕКС дхе Мисија УН на Косову (УНМИК) не помињу никакве назнаке етничког чишћења.
Међународне дипломатске мисије на Косову, као и институције ЕУ, критиковале су поступке институција земље да прошире суверенитет на северни део, насељен српском већином, због недостатка координације са њима, али нису рекле да такви поступци воде етничком чишћењу било које заједнице.
15. јануара 2025.Косовска полиција је спровела операцију затварања неколико паралелних општина у Србији, као и поштанских и пореских управа у десет општина јужно од реке Ибар. Према Министарство локалне самоуправе, циљ је био да се поремети рад „илегалних служби“ које су деловале ван уставног система Косова.
Међународна реакција на ову акцију била је тренутна, али ништа од тога не подржава руски наратив о „етничком чишћењу“.
Амбасада САД у Приштини описао је акцију као некоординисану, истичући да она „подрива тежње Косова да се придружи евроатлантској заједници“.
Званичници ЕУ Позвали су на решавање питања паралелних структура у оквиру Бриселског дијалога, избегавајући једностране акције.
Бивши немачки амбасадор Јорн Рохде а француска дипломатија је нагласила да, иако се слаже да паралелне структуре не би требало да функционишу, пут ка њиховом затварању мора бити свеобухватан како би се заштитио свакодневни живот Срба.
Бивши шеф мисије УНМИК-а, Царолине Зиадех, изразио је забринутост због утицаја затварања институција на животе појединаца, али је позвао на конструктивна решења кроз дијалог, а не кроз оптужбе за етничке злочине.
Међународне реакције, укључујући реакције САД и ЕУ, иако критичне према методама Приштине, не подржавају тврдње Русије. На основу изнетих чињеница, не може бити речи о етничком чишћењу српске заједнице на Косову.
Таквих акција је било и пре овог 15. јануара.У ствари, нема података о смањењу броја косовских Срба, то је такође зато што већина њих, посебно на северу Косова, бојкотовали су процес пописа становништва који се одржао од 5. априла до 24. маја 2024. године.
Суочени са тврдњама о протеривању, чињенице показују да Срби и друге мањине на Косову уживају значајна права. Према Устав Републике Косово (члан 64)Косовска скупштина има 120 посланика, од којих је 20 места резервисано за невећинске заједнице. Од њих, 10 места припада искључиво српској заједници, што им гарантује директно учешће у законодавној власти, без обзира на њихов проценат у становништву.
Ово институционално ширење потврђено је и на локалном нивоу, где су 2025. године градоначелници етничких Срба преузели дужност у 10 општина на Косову.
Извештај америчког Стејт департмента и Савет Европе потврђују постојање снажног правног оквира за заштиту мањина.
Руски скептицизам према ЕУ у дијалогу Косова и Србије
Централна тачка интервјуа руског амбасадора у Београду био је напад на улогу Брисела. Боцан-Харченко је описао дијалог који посредује ЕУ као „клинички мртав“, тврдећи да европски званичници стоје на страни Косова. Инсистирао је да решење треба тражити искључиво у оквиру Резолуција УН 1244, где Русија ужива право вета.
"То је зато што странка која је признала независност самопроглашеног Косова, кршећи међународно право и Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, не може бити посредник у нормализацији, искрен посредник — како воле да кажу — између Београда и Приштине.“, рекао је Боцан-Харченко.
Упркос тврдњама Москве да државност Косова крши међународне норме, Саветник за мишљење Међународног суда правде (МСП) из 2010. године јасно је потврдило да Декларација о независности није у супротности са општим међународним правом или Резолуција УН 1244, пошто потоњи није забранио чин проглашења коначног статуса. Штавише, улога Европске уније као посредника није „узурпација“ како тврди Боцан-Харченко, већ легитиман мандат дат од стране Генерална скупштина УН кроз Резолуцију 64/298, који је признао ЕУ као посредника у дијалогу за мир и стабилност. Овај мандат је ојачан чињеницом да ЕУ одржава званични „статусно неутралан“ став у процесу преговора, управо зато што пет земаља чланица (Шпанија, Грчка, Кипар, Словачка и Румунија) још увек не признају Косово, што Бриселски формат чини форумом где су заступљене све политичке осетљивости, за разлику од руског инсистирања на блокирању путем вета у Савету безбедности.
анализирати:
Руски амбасадор у Србији Александар Боцан-Харченко тврди да се на Косову одвија „тихо етничко чишћење“ Срба и да је Европска унија заказала као посредник у дијалогу између Косова и Србије, захтевајући повратак процеса у Савет безбедности УН.
Устав Косова (члан 64) гарантује 10 резервисаних места за Србе у Скупштини, док међународне институције као што су ЕУЛЕКС, УНМИК и КФОР не пријављују никакве кампање протеривања.
Правне чињенице потврђују да Међународни суд правде прогласила је декларацију о независности Косова у складу са међународним правом, док мандат ЕУ као посредника у дијалогу између две државе произилази из легитимна резолуција Генералне скупштине УН.
Као резултат тога, на основу методологије рада hibrid.info, изјаве руског амбасадора у Београду се оцењују као „Дезинформације“.
Образложење:
„Дезинформација“ се дефинише као информативни садржај који садржи „мешавину“ нетачних извора или чак полуистинитих атрибута, а који је креиран и/или дистрибуиран са намерном намером да нанесе штету. Мотив произвођача/дистрибутера дезинформативног садржаја лежи у постизању политичког, финансијског, психолошког или друштвеног циља.