Овај извештај испитује како Русија настоји да прошири свој утицај на Западном Балкану кроз конструисање и ширење дезинформацијских наратива, које првенствено карактеришу антизападне поруке усмерене ка Сједињеним Државама, НАТО-у и Европској унији. Кроз ове наративе, евроатлантски табор се приказује као претња традиционалним вредностима и као извор политичке нестабилности у региону. Руски утицај се углавном остварује преко Србије, користећи дешавања на Косову као централно место за обликовање наратива који подривају поверење у институције и међународне партнере. У том контексту, извештај идентификује два главна типа наратива: геополитичке наративе усмерене на повећање стратешког утицаја и наративе засноване на идентитету осмишљене да подстакну јавно незадовољство и друштвену поларизацију.
Посебан фокус је стављен на Косово, где се руски дезинформативни наративи врте око четири кључне теме: оспоравање државности Косова, повлачење обмањујућих паралела са ратом у Украјини и ситуацијом на Криму и приказивање Руса и Срба као жртава. Ове наративе поткрепљују високи руски званичници и државни медији, а широко се шире путем дигиталних платформи и утицајних људи на друштвеним мрежама. Искривљујући чињенице и позивајући се на емоције, они првенствено циљају српску заједницу на Косову, али и шире сегменте друштва, промовишући негативне перцепције Запада, док Русију представљају као браниоца традиционалних вредности. Резултати указују на значајно преклапање између руских и српских наратива, који, иако вођени различитим интересима, често се пресецају и међусобно појачавају.