Контроверзни изум биљног лека поново је објављен у медијима у Индији, са новим тврдњама да је ефикасан против коронавируса.
Супстанца, названа Коронил, недавно је лансирана на догађају којем је присуствовало неколико министара индијске владе.
Али нема доказа о његовој ефикасности, а тврдње које подржавају употребу овог лека изгледају обмањујуће.
Шта знамо о супстанци о којој је реч?
То је комбинација биљака које се користе у традиционалној индијској медицини, а продаје их Патанџали, велика компанија за робу широке потрошње у Индији, под именом Коронил.
Први пут се појавио у јуну прошле године, а промовисао га је познати учитељ јоге, Баба Рамдев, називајући га - без икаквог основа - „леком“ за Ковид-19.
Али је маркетинг овог лека забрањен након интервенције индијске владе, након што је утврђено да нема података који показују да је ефикасан у лечењу.
Међутим, индијска влада је дала зелено светло за продају овог лека као „појачивача имунитета“.
Присуство др Вардана изазвало је критике Индијског лекарског удружења, познатог као највеће медицинско тело у Индији.
Група је промоцију „ненаучног лека“ у присуству министра здравља назвала „увредом за народ Индије“ и затражила од министра да појасни да ли га подржава као лек.
Би-Би-Си је контактирао Министарство здравља Индије како би се распитао о присуству др Вардана на догађају, али до тренутка штампања није добио одговор. Патанџали је бранио министрово присуство.
Које се тврдње износе о Коронилу?
Компанија и даље инсистира да њен производ делује против Ковида-19.
„Лечио је и излечио људе“, рекао је за BBC Ачарја Балкришна, генерални директор Патанџалија.
Овај званичник је покушао да се позове на неке научне доказе, чији су резултати, како каже, објављени у неколико рецензираних часописа.
Посебно је указао на студију из новембра 2020. године у часопису који је објавио швајцарски MDPI, а која је била заснована на лабораторијском тесту.
Међутим, ова студија је спроведена на рибама, што не представља доказ да Коронил може да излечи коронавирус код људи.
Само пише да „резултати добијени из тренутне преклиничке студије захтевају детаљна клиничка испитивања на људима“.
Др Мајкл Хед, стручњак за глобално здравље на Универзитету у Саутемптону у Великој Британији, рекао је за ББЦ да постоји велика разлика између спровођења преклиничких испитивања у лабораторији и добијања регулаторног одобрења за нешто што делује код људи.
„Многи лекови показују потенцијално обећање у лабораторији, али када се тестирају на људима, они једноставно не делују из различитих разлога“, каже он.
Људско испитивање је спроведено између маја и јуна прошле године на преко 95 пацијената који су били позитивни на коронавирус.
Од њих, 45 је примило третман, а 50 је било део плацебо групе (која није примила ништа).
Компанија Патанџали је напоменула да су резултати објављени у угледном часопису под називом Science Direct.