Руски медији на српском језику објавили су саопштење портпаролке руског Министарства спољних послова Марије Захарове поводом годишњице интервенције НАТО-а у бившој Југославији 1999. године и мартовских немира на Косову 2004. године.
Што се тиче интервенције НАТО-а, Захарова тврди да је бачено 3000 ракета и 80000 тона бомби.
У међувремену, у вези са немирима из марта 2004. године, Захарова наводи да су жртве били само Срби и неалбанске етничке групе.
На основу чињеница објављених у међународним извештајима у вези са горе наведеним догађајима, чини се да су Захарове тврдње неосноване.
Линк ка Захаровиној изјави објављеној у руским медијима на српском језику:
https://lat.rt.rs/rusija/81446-zaharova-rusija-nato-agresija/
Делови Захарове изјаве преведени на албански:
„Ове године, тачније, 17. марта обележава се 20. годишњица етничког масакра у Аутономној покрајини Косово и Метохија. Тај дан није само једна од најтрагичнијих страница у модерној историји српског региона, већ и једна од најстрашнијих манифестација међуетничког насиља и верске нетрпељивости у послератној историји. Жртве погрома били су цивили српске и других неалбанских националности које живе у региону.“
„За 11 недеља, почев од 24. марта 1999. године, на суверену европску републику испаљено је 3,000 пројектила и бачено је 80,000 тона бомби, укључујући касетне бомбе и муницију са осиромашеним уранијумом.“
Поводом годишњице интервенције НАТО-а у бившој Југославији и немира на Косову у марту 2004. године, саопштењем се огласила Марија Захарова, портпаролка руског Министарства спољних послова.
Иако је познато да је циљ НАТО интервенције био првенствено заустављање етничког чишћења Албанаца на Косову, Захарова је у овој јавној изјави поновила лажни наратив о НАТО интервенцији, рекавши да је она спроведена под изговором неоснованих оптужби.
Поред тога, у својој изјави, Захарова износи податке у којима износи неосноване тврдње о броју бомби и ракета које је НАТО бацио током ваздушне кампање на циљеве југословенске/српске војске 1999. године.
Европски часопис за међународно право (EJIL), у извештају објављеном 2001. године (видети овде), пише да је број бомби и ракета свих типова које је НАТО бацио у ваздушној кампањи 1999. године достигао 23 хиљаде.
Други веродостојни извештаји не помињу укупан број бомби/ракета које је НАТО бацио у тој кампањи. Извештај Амнести интернешенела (АИ) пружа друге корисне податке о догађајима на Косову и кампањи НАТО-а, али не наводи никакав укупан број ракета/бомби које је бацила Евроатлантска алијанса (овдеЧак ни у извештајима НАТО-а о дешавањима на Косову у то време, такве бројке нису наведене (овде).
Извештаје о кампањи НАТО-а „99“ објавио је и Међународни комитет Црвеног крста (видети овде), и „Хјуман рајтс воч“, организација која је посебно посвећена бацању касетних бомби (видети овде).
Међутим, укупан број испаљених бомби/ракета није пронађен ни у једном од ових извештаја.
Што се тиче Захарове тврдње да су током мартовских нереда 2004. године жртве били српски цивили и цивили других неалбанских националности, то није тачно.
Према подацима из Центар за хуманитарно право, 15 Албанаца и 12 Срба је погинуло у етничком насиљу 17. и 18. марта 2004. године.
Хуман Ригхтс Ватцх извештава да је деветнаест људи – осам косовских Срба и једанаест косовских Албанаца – убијено током мартовских немира.
Дакле, два горе наведена извештаја пружају податке да је током немира у марту 2004. године било жртава и на српској и на албанској страни.
анализирати:
Захаровина изјава да је током интервенције НАТО-а против циљева југословенске/српске војске 1999. године бачено 3000 ракета и 80000 тона бомби је неодржива, због чињенице да међународни извештаји не наводе бројке, осим извештаја који је објавио „Европски часопис за међународно право“ (EJIL), који даје бројку од 23000 бомби и ракета које је бацио НАТО.
Чак ни тврдња да су током мартовских немира 2004. године жртве били само српски цивили и цивили других неалбанских националности није тачна, због чињенице да су у овим нередима животе изгубили и српски и албански цивили.
На основу своје методологије рада, hibrid.info сматра Захарове изјаве „дезинформацијама“.
Процена/дефиниција: „Дезинформација“ се дефинише као информативни садржај који садржи „мешавину“ нетачних извора или чак полуистинитих атрибута, а који је креиран и/или дистрибуиран са намерном намером да нанесе штету. Иза мотива произвођача/дистрибутера дезинформативног садржаја крије се постизање политичког, финансијског или психолошког циља.