У 2023. години, када је реч о локалним дешавањима, северно Косово уопште и случај оружаног напада у Бањској посебно, биле су главне теме о којима су се шириле дезинформације у информационом екосистему на албанском и српском језику.
север
У првој половини године (јануар-јун) било је дезинформација о различитим темама на северу у контексту дешавања везаних за повремене тензије, као и искривљавања ситуације у вези са стањем српске заједнице у том делу земље.
Ово се може приписати не само дешавањима у вези са овом темом, већ и чињеници да је Влада Косова дала приоритет дијалогу између Косова и Србије, где је север кључни део дијалога, као и дебатама на националним телевизијским каналима на Косову, који придају велики значај политичким дебатама, а север је неизбежан део тих дебата од стране коментатора и аналитичара политичких догађаја. Оба ова елемента директно или индиректно утичу на стварање и ширење дезинформација о северу од стране медија на албанском језику.
Поред тога, медији на српском језику такође континуирано објављују дезинформације о северном Косову, тврдећи без чињеница и без провере информација да су српски грађани на северу дискриминисани, застрашени и прете им косовске државне институције.
Терористички напад у Бањској
Дана 24. септембра 2023. године, Косовску полицију је напала група маскираних и наоружаних особа. Напад се догодио у Бањској, општина Звечан, на северу Косова. У нападу је убијен наредник Африм Буњаку, а неколико других полицајаца је повређено. Косовске власти су касније објавиле да су тројица осумњичених нападача убијена у размени ватре.
Након што је постало познато да су неки од српских нападача убијени, на друштвеним мрежама је почело да кружи неколико фотографија и видео снимака на којима се тврди да су идентификовани мртви и да су сахрањени, као и да су ухапшени други осумњичени (овде, овде)
Након дезинформација у вези са нападом на косовску полицију у Бањској и Звечану 24. септембра, објављено је неколико фотографија снајпера, за које се лажно тврди да су из косовске полиције.овде, овде)
Било је разних спекулација у вези са бројем убијених чланова нападачке групе током дана 24. септембра. Разни информативни портали су спекулисали о броју убијених нападача, објављујући бројке попут шест, осам или десет.
Напад на Косовску полицију у Бањској догодио се и у медијима на српском језику, који су изградили сопствени дезинформативни наратив у вези са тим догађајем.
У време када се догодио напад на Косовску полицију и догађаји који су уследили, у медијима у Србији није било никаквих информација.
Тек после 20:00 часова, председник Србије Александар Вучић обратио се јавности рекавши да су у сукобу погинула тројица Срба са Косова, да српска војска и полиција нису учествовале у нападу, већ да су се Срби побунили, не желећи више да трпе Куртијев терор.
Следећег дана и дан после (25-26. септембра), све новине блиске влади у Србији креирале су дезинформативни наратив о догађају који се одиграо на њиховим насловним странама. Дезинформативни наратив је градио на насловним странама новина да „Куртијеви терористи убијају Србе“, „догађај је инсцениран“, „Курти жели крв“, „циљ је етничко чишћење Срба са Косова“.овде)
Међу дезинформацијама српских званичника био је и аудио снимак, који је поменуо и председник Србије Александар Вучић на конференцији за новинаре увече 24. септембра, путем којег се тврдило да се ради о разговору између косовских полицајаца о једном од повређених Срба током јучерашњих дешавања, уз тврдњу да је помоћ повређенима намерно изостављена, након што је полицајац изговорио реченицу: „Чак и да погине, ништа.“ (овде)
Вучић и Петковић су такође тврдили да мисији ЕУ на Косову, Еулексу, није било дозвољено да учествује у полицијској операцији у Бањској, што је сама мисија ЕУ демантовала.овде)
Поред тога, директор Канцеларије за Косово у Влади Србије, Петар Петковић, лажно тврди да су међу Косовском полицијом током акције у Бањској биле плаћене убице које су намеравале да убију све Србе, и да је зато Еулексу није било дозвољено да учествује у овој операцији.