Српска државна новинска агенција „Танјуг“ објавила је данас (15. јануара) чланак у вези са масакром у Рачку.
У овом чланку, овај медиј тврди да је „овај догађај послужио као повод за оптужбе против Србије и као оправдање, разлог за агресију НАТО-а на Србију, односно Савезну Републику Југославију“, иако према њиховим речима „никада заправо није доказано да је полиција одговорна за смрт цивила“.
Линк до чланка објављеног у медију на српском језику „Tanjug.rs“:

Поред „Танјуга.рс“, исти чланак је објављен и у неколико других медија на српском језику као што су „Инсајдер.нет","Б92.нет"И"Политика.рс".
Дакле, за ову тврдњу, медиј „Танјуг.рс“ не наводи никакве чињенице које тврде да српска полиција није била одговорна за смрт цивила у масакру у Рачку 1999. године.
Након истраживања које је спровео hibrid.info, утврђено је да су ове тврдње које је изнела Србија демантовали међународни фактори, који су били учесници у мисијама током рата на Косову. (видети овде)
Аргумент да су масакр у Рачку извршиле српске снаге изнеле су многе међународне организације за људска права, међу којима је најкредибилнија, Human Rights Watch. (видети овде)
Hibrid.info се раније бавио сличном тврдњом руског министра спољних послова Сергеја Лаврова, који је изјавио да су масакри у Украјини, са посебним нагласком на масакр у Бучи, били инсценирани, баш као и онај у Рачку на Косову. (видети овде)
анализирати:
Медиј на српском језику „Танјуг.рс“ је без доказа тврдио да масакр у Рачку 1999. године није извршила српска полиција, која је одговорна за смрт цивила.
Али, на основу података које је објавила глобална организација за људска права „Хјуман рајтс воч“, тврди се да су масакр у Рачку починиле српске снаге.
Тврдње српског медија „Танјуг.рс“, засноване на провери чињеница и анализи, оцењују се као „Манипулација чињеницама“ и „Дезинформација“.
Образложење:
„Манипулација чињеницама“ је оцена која се даје медијским извештајима који користе чињенице за које се зна да су тачне, али их тумаче на искривљен начин. Ови извештаји обично користе тачне информације да би извукли погрешне закључке или тврдње, чиме обмањују потрошаче медијског садржаја о стварном значењу представљених чињеница.
Оцена „Дезинформације“ се даје медијским извештавањима која садрже „мешавину“ нетачних извора или чак полуистинитог садржаја. Ова оцена ће се односити и на извештаје који имају погрешне атрибуције или наслове који не одражавају текст у смислу тачности информација.