Друштвена мрежа Фејсбук уклонила је у среду видео објављен на званичној страници председника САД Доналда Трампа, у којем се тврди да су деца „практично имуна“ на коронавирус.
Видео, који је кршио политике Фејсбука, посебно оне о здравственим дезинформацијама о коронавирусу, видело је скоро пола милиона профила пре него што је коначно уклоњен са друштвене мреже. Твитер је такође блокирао твит са истим видеом који је објавио Трампов предизборни налог.
Пре избијања коронавируса, лажне вести су се брзо шириле на платформама друштвених медија. У тексту објављеном у Лос Анђелес тајмс Аутори Нађа Брашир и Данијел Шактер наводе да су старији људи ти који шире највише лажних вести, што је постало смртоносна навика у време пандемије COVID-19.
Последице дезинформација су још смртоносније током пандемије. Неке лажне информације долазе из легитимних извора, што отежава разликовање чињеница од фикције, а посебно су опасне за старије кориснике друштвених мрежа, који су такође изложени већем ризику од смрти од вируса.
Истраживачи су открили да је 70% већа вероватноћа да ће лажи бити подељене него истина. Недавне студије такође показују да је старост најјачи фактор који одређује ангажовање са лажним вестима. Током председничке кампање у САД 2016. године, корисници Фејсбука старији од 65 година делили су скоро седам пута више чланака са сајтова са лажним вестима него млађи корисници.
Научници и новинари кажу да недостатак општег знања може бити разлог зашто старији људи шире лажне вести, али то не објашњава у потпуности овај феномен.
Недавна истраживања показују да друштвене промене и дигитална неписменост такође доводе старије особе у опасност од ширења дезинформација.
И млади и стари подједнако верују у садржај текстова који понављају тврдње јер су артикулисане „течно“ или лако разумљиве. Руковање лажним насловом ствара „илузију истине“ која може да обмане све узрасте.
Старији људи акумулирају знање о свету током целог живота, и овај феномен их може заштитити од дезинформација. Губе познанства са људима током целог живота, али задржавају блиске пријатеље и формирају мишљења да блиски пријатељи не шире лажне вести.
У ствари, опште поверење расте са годинама, док способност откривања лажи опада. Због тога су старије особе подложније лажним вестима, у овом случају дезинформацијама о коронавирусу.