Информативни портал „Indeksonline.net“ објавио је јуче (28. новембра) чланак под насловом „Српски хеликоптери данас летели близу границе са Косовом (видео)“.
Уз овај чланак је приложен видео снимак који приказује снимак два хеликоптера у лету. (видети архиву) овде)
Након провере и потврђивања чињеница коју је спровео hibrid.info, користећи платформу „Google Maps“, потврђено је да је снимак снимљен на удаљености од скоро 60 километара ваздушне линије од границе са Косовом.
Линк до објаве коју је на Фејсбуку објавио портал „Indeksonline.net“:
У овом видеу, у 11. секунди, на аутопуту А1 у Србији појављује се саобраћајни знак који приказује имена неколико насеља у тој земљи, и њихову удаљеност од локације где је видео снимљен.
Табела показује да је најближе насеље Дољевац (12 км), док је најудаљеније насеље Врање (102 км). (погледајте фотографију испод)
На основу горње табеле која приказује удаљености између горе поменутих насеља, hibrid.info је успео да пронађе локацију где је видео можда снимљен (преко Google мапа).овде) на којој су приказана два хеликоптера. ((погледајте фотографију испод)
Користећи удаљеност од места где је видео снимљен, hibrid.info је измерио од ове локације до најближе тачке на граничној линији са Косовом, што је резултирало удаљеношћу од 54.86 километара ваздушном линијом. (погледајте фотографију испод)
анализирати:
На основу провере чињеница и верификације, hibrid.info је потврдио да је тврдња портала „Indeksonline.net“ да су „српски хеликоптери данас летели близу границе са Косовом“ нетачна.
Видео је снимљен на удаљености од скоро 60 километара ваздушне линије од најближе граничне линије са Косовом.
На основу своје методологије рада, hibrid.info оцењује ову публикацију као „Непроверен садржај“ и „Дезинформацију“.
Образложење:
Оцена „Непроверено“ се даје оним информативним садржајима који не пружају довољно информација да потврде тврдње изнете у извештају, а који нису могли бити проверени због одређених околности (брзина, недостатак извора) током објављивања садржаја.
„Дезинформација“ се дефинише као информативни садржај који садржи „мешавину“ нетачних извора или чак полуистинитих атрибута, а који је креиран и/или дистрибуиран са намерном намером да нанесе штету. Мотив произвођача/дистрибутера дезинформативног садржаја лежи у постизању политичког, финансијског, психолошког или друштвеног циља.