Да ли лажне вести, познате и као приче засноване на лажним информацијама, утичу на бираче?
Иако њихов ефекат може бити мали, недавно истраживање је показало да лажне вести могу утицати на важне догађаје, попут председничких избора у САД.
Студија Државног универзитета Охаја сугерише да је око 4% присталица председника Барака Обаме из 2012. године било обесхрабрено да гласа за Хилари Клинтон 2016. године веровањем у приче засноване на лажним информацијама.
Према сведочењу Фејсбука пред Сенатом САД, процењује се да је око 126 милиона Американаца читало лажне приче које је подржала Русија и биле су политички оријентисане путем ове друштвене мреже током кампање за председничке изборе у САД 2016. године.
Неће сваки корисник Фејсбука који је изложен лажним вестима веровати њима. Али ако ове лажне приче утичу само на мали део читалаца, могле су променити исход тесне трке, сугерише студија.
Лажне вести засењују праве вести
Пре председничких избора 2016. године, 20 најпопуларнијих лажних прича добило је више реакција и коментара (8.7 милиона интеракција) него 20 најпопуларнијих стварних вести (7.3 милиона интеракција), наводи се у извештају.
Друштвене мреже доводе више корисника ка сајтовима са лажним вестима него ка правим или веродостојним новинским сајтовима. Према студији из 2017. године коју је спровео часопис Journal of Perspectives Economy, више од 40% посета 65 сајтова са лажним вестима долази са друштвених мрежа, у поређењу са око 10% посета 690 главних новинских сајтова у САД.
Више од четвртине одраслих старијих од гласачког доба посетило је барем један веб-сајт са лажним вестима који је подржавао кандидате Хилари Клинтон или Доналда Трампа, према истраживању Принстона, Дартмута и Универзитета у Ексетеру. Истраживање сугерише да су ове посете у кључним недељама пре изборног дана могле утицати на коначан исход.
Различита публика различито доживљава вести
Конзервативци су склонији од либерала да поверују у ствари које нису истините када би последице тих прича могле бити негативне или предвидети опасност, према истраживању које је спровео тим са UCLA 2017. године, извештава Los Angeles Times.
Студија је такође открила да су конзервативци били склонији дељењу чланака са лажним садржајем од умерених или либерала.
Међутим, године такође играју улогу у овом погледу. Истраживачи су открили да је мање од 10% Американаца поделило лажни чланак, док је највећи проценат ових читалаца старији од 65 година. Старији грађани деле лажне чланке на Фејсбуку седам пута већом стопом него млади одрасли између 18 и 29 година, према студији објављеној у јануару 2019. у часопису „Science Advances“.
(Чланак са KSL News Radio-а)