Последњи | Нема нове одлуке о повећању пензија на Косову Последњи | Недељни преглед: Лажне тврдње о КБС-у у Гази, генеричке слике… Последњи | Облици дезинформација које се могу појавити о мисији КБС-а у Гази Последњи | 29.2% грађана ЕУ је проверило информације на мрежи у 2025. години Последњи | Наслов генерализује буџетске расходе тако што их нетачно представља као потрошњу… Последњи | Лажна тврдња да су два војника КБС-а изгубила животе у Гази након напада… Последњи | Наслов не указује да се тродневне смернице за залихе односе на грађане... Последњи | Тигер није рекао да су Тачи и Весели убили српске полицајце, аудио је пронађен... Последњи | Новоизабрани сенатор Ел-Сајед није отворено изјавио своју намеру да затвори камп... Последњи | Злоупотреба медијских логотипа за представљање лажних вести као стварних…
[ ЧЛАНАК ]

Постављање застава у Клокоту се без чињеница тумачи као застрашивање Срба и корак ка стварању „Велике Албаније“

FESTIM RIZANAJ

Неколико медија на српском језику објавило је 27. новембра чланке у вези са постављањем албанских националних застава у општини Клокот, насељу са српском већином.

Чланак је заснован на одговору Канцеларије за Косово у Влади Србије, која даје неосновано тумачење разлога за постављање ових застава. У овом одговору, постављање застава се назива још једним покушајем застрашивања српског народа у том делу Косова.  

Чланци су илустровани фотографијама са лица места, а ова српска институција без доказа тврди да се ова акција не може другачије тумачити него као провокација и још један корак ка стварању „Велике Албаније“.

Линкови ка чланцима објављеним у медијима на српском језику:

https://www.kosovo-online.com/vesti/politika/kancelarija-za-kim-isticanje-zastava-albanije-pokraj-srpskih-kuca-u-klokotu-jos

Линк ка саопштењу Канцеларије за Косово:

https://kim.gov.rs/v4964.php

Изводи из чланка објављеног на веб-сајту Канцеларије за Косово:

Истицање црвено-црних застава у Клокоту, уочи празника албанске заставе, још је један покушај застрашивања српског народа у том делу наше јужне покрајине.

Албанским заставама нема места поред српских кућа у Поморављу, на Косову, и цркве Светих Петра и Павла, тако да се ова непримерена „декорација“ не може другачије протумачити него као провокација и још један корак ка стварању „Велике Албаније“.


Што се тиче случаја који се догодио у Клокоту, Канцеларија за Косово не наводи конкретне чињенице о догађају и тврдњи изнетој као још један покушај застрашивања српског народа у том делу Косова.

Штавише, тумачење канцеларије да се ово ради као провокација и још један корак ка стварању „Велике Албаније“ је тенденциозна тврдња и неутемељена у конкретним чињеницама.

У овој реакцији нису наведене чињенице о томе ко је поставио ове заставе.

Општина Клокот није објавила никакву реакцију (овде). Такође, надлежна министарства као што су инфраструктура или локална самоуправа, која су друге централне институције чије активности укључују надзор над аутопутевима, односно локалном самоуправом (видети овде и овде), нису објавила никакву организацију такве активности (постављање застава).

Дакле, нема доказа да је таква активност организована од стране косовских институција; напротив, у одсуству доказа о страни која је покренула ову иницијативу, тврдња да је постављање ових застава организована акција застрашивања Срба или стварања „Велике Албаније“, како се тврди у реаговању Канцеларије за Косово у Влади Србије, не стоји.


анализирати:

Медији на српском језику објавили су саопштење Канцеларије за Косово у Влади Србије, у вези са постављањем црвено-црних застава у Клокоту, насељу са српском већином.

Канцеларија тежи да тврди да је ова акција још један покушај застрашивања српског народа, као и још један корак ка стварању „Велике Албаније“.

На основу методологије рада, hibrid.info оцењује да овај чланак не пружа конкретне чињенице за понуђене тврдње и класификује се као „манипулација чињеницама“ и „теорија завере“.


ПРОЦЕНА

„Теорије завере“ су медијски извештаји који шире лажан или непроверљив опис феномена, догађаја или особе, представљајући га као део или резултат тајног плана („завера“). Карактеристика ових извештаја је да износе низ тврдњи, представљених као чињенице, између којих се успостављају узрочно-последичне везе, без пружања било каквих веродостојних доказа.

„Манипулација чињеницама“ је оцена која се даје медијским извештајима који користе чињенице за које се зна да су тачне, али их тумаче на искривљен начин. Ови извештаји обично користе тачне информације да би извукли погрешне закључке или тврдње, чиме обмањују потрошаче медијског садржаја о стварном значењу представљених чињеница.

Рапорто

Помозите нам да се побољшамо тако што ћете пријавити своје проблеме или предлоге.

0 / минимум 10 карактера