Више српских медија је емитовало изјаву портпаролке руског Министарства спољних послова Марије Захарове, која је без доказа тврдила да се на Косову дешавала трговина људским органима и да је масакр у Сребреници само сценарио.
Овај руски званичник је изнео ове неосноване тврдње у објави на друштвеној мрежи „Телеграм“ као одговор на позив америчког председника Џоа Бајдена да се оснује Међународни суд за злочине против цивила у Украјини (овде).
Овај руски званичник тврди да су се слични ратни злочини као они у Украјини догодили и у Југославији 1999. године, у Ираку и у Јапану током Другог светског рата.
Тврдња Марије Жхарове, објављена у српским медијима:
„Бајден позива на суђење за ратне злочине. Одлична идеја – хајде да почнемо са бомбардовањем Југославије и инвазијом на Ирак. Главни режисери сцене Сребренице се још увек могу пронаћи. И, наравно, трговина органима на Косову под маском америчких званичника. Чим заврше, могу одмах да почну са нуклеарним бомбардовањем Јапана.“
Линкови ка чланцима објављеним у неколико српских медија:
https://www.alo.rs/svet/ruske-vesti/615364/marija-zaharova-ukrajina-rat/
https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2022&mm=04&dd=04&nav_category=78&nav_id=2134314
Hibrid.info ће се бавити само Захаровином тврдњом о аутентичности трговине људским органима, за коју она тврди да се догодила током рата на Косову.
Али се испоставило да је ова тврдња нетачна. До сада је питање трговине људским органима током рата на Косову изнето пред Специјални суд, али још увек није донета правна пресуда (видети овде).
анализирати:
Портпаролка руског Министарства спољних послова, Марија Захарова, тврди без доказа да је на Косову, током рата, дошло до трговине људским органима под, како каже, маском Американаца. Ова тврдња, према методологији hibrid.info, оцењује се као „Манипулација чињеницама“, будући да тврдња ове руске званичнице почива само на оптужби, користећи је као очигледну чињеницу, док судски процес још није завршен.
Образложење:
„Манипулација чињеницама“ је оцена која се даје медијским извештајима који користе чињенице за које се зна да су тачне, али их тумаче на искривљен начин. Ови извештаји обично користе тачне информације да би извукли погрешне закључке или тврдње, чиме обмањују потрошаче медијског садржаја о стварном значењу представљених чињеница.