Дебату о отварању главног моста преко реке Ибар у Митровици прати низ изјава српских званичника и садржаја дељених на друштвеним мрежама, где се отварање моста представља као претња безбедности Срба на северу Косова. У овим извештајима, тренутни развој догађаја се такође повезује са догађајима из марта 2004. године, стварајући паралелу између тренутне ситуације и оне од 17. марта 2004. године.
Вучић: „Курти и његови западни помоћници тероришу Србе“
Председник Србије Александар Вучић изјавио је 19. августа 2026. године да ће послати писмо генералном секретару НАТО-а Марку Рутеу са захтевом да се не дозволи отварање главног моста преко реке Ибар.
Према извештајима српских медија блицВучић је рекао да ће „вечерас послати писмо Рутеу“ и да Србија не прихвата отварање моста. Представио је питање у контексту онога што је описао као „терор“ над Србима на Косову, тврдећи да за то нису одговорни само Албин Курти, већ и „његови западни помагачи“.
Вучић је у својој изјави повезао тренутну ситуацију са противљењем Србије независности Косова, рекавши да Београд „није прихватио и неће прихватити“ независност.
У том контексту, председник Србије је у своје критике укључио и КФОР, тврдећи да се командант КФОР-а и други међународни актери „понашају као да не виде“ ситуацију на северу.
Ове изјаве се представљају као Вучићеви ставови и саме по себи не представљају доказ о постојању координисаног плана за „тероризовање“ Срба.
Док је 20. августа Вучић је најавио такође данас да је послао писмо генералном секретару НАТО-а Марку Рутеу, захтевајући да Алијанса не дозволи отварање моста преко реке Ибар у Митровици. Додао је да је такође затражио од КФОР-а да интервенише како би се зауставило оно што је назвао „терором над Србима“, као и хапшења, исељења и рушење кућа.
Ова изјава се 21. августа нашла на насловним странама неколико дневних новина у Србији, са насловима: Информатор – „Вучић: НАТО, спаси Србе од Куртија”; Новости – „КФОР, зауставите терор над Србима“; блиц – „Вучић: Зауставите терор над Србима“; и Ало – „Зауставите страшни терор над Србима.“
Радојевић: Отварање моста „плаши“ Србе
Дан раније, 18. августа, градоначелник Северне Митровице, Милан Радојевић, изјавио је да је отварање моста посебно осетљиво питање за становнике севера града.
Радојевић је рекао да су грађани са „неверицом и забринутошћу“ чекали саопштење из Брисела да су се испунили услови за отварање моста.
Он је довео у питање безбедносну процену, тврдећи да на северу нема стабилне ситуације и да Косовска полиција има „најнижи ниво поверења“ међу Србима на Косову.
Радојевић је ову тврдњу повезао са неколико недавно објављених случајева, укључујући случај Ненада Рашковића, полицијске рације и рушење неколико гаража на северу. Описао је ове акције као „голу силу и репресију“.
Радојевић је у својој изјави рекао и да отварање моста не треба посматрати само као саобраћајно питање. Према његовим речима, отварање би био део низа акција усмерених на административно уједињење Северне Митровице са јужним делом и, према његовој тврдњи, слабљење или гашење општине Северна Митровица.
Тврдио је да је крајњи циљ Аљбина Куртија „уједињење града и протеривање Срба са севера“.
Ове изјаве би такође требало третирати као политичке тврдње српског званичника, јер објављени материјал не пружа доказе да је протеривање Срба циљ отварања моста.
Тврдња о понављању догађаја од 17. марта 2004.
Још један важан елемент ових извештаја је повезаност отварања моста са догађајима из марта 2004. године.
Радојевић је изјавио да се Срби на северу плаше безбедносне ситуације и повезао ову забринутост са очекиваном пресудом у Хагу бившим вођама ОВК. Према његовим речима, становници севера се плаше могућих реакција након изрицања пресуде.
Такође је рекао да је КФОР имао сличну процену безбедносне ситуације и пре 17. марта 2004. године, и да је присуство трупа смањено пре избијања насиља.
Према Радојевићевим речима, ова дешавања „буде сећања“ код становника Северне Митровице и других Срба на Косову.
Тако се у његовом наративу ствара веза између три догађаја: промене присуства КФОР-а, могућег отварања моста и ризика од понављања насиља из 2004. године.
Телеграм поруке упозоравају на „много већи сукоб“
Иста порука се појавила и на платформи Телеграм.
У поруци објављеној на каналу Српски Инат – Коридор СБ☧ Позива „све оне који могу имати утицај“ – укључујући власти, опозицију, Европску унију, Русију и Уједињене нације – да „ни под којим условима“ не дозволе отварање главног моста преко Ибра.
У овој поруци се тврди да би отварање моста изложило Србе на северној страни „великом психолошком притиску“, због сећања на 2004. годину, али и физичком притиску.
У поруци се такође тврди да се Албанци спремају за „велике провокације“ након отварања моста и да би оне, према ауторима објаве, лако могле ескалирати у „много већи сукоб“.
За разлику од извештаја заснованог на конкретним подацима, ова порука представља предвиђени сценарио, без пружања доказа о постојању таквог плана или о конкретним припремама за насиље.
Шта се догодило 17. марта 2004. године?
Веза са мартом 2004. године је посебно осетљива због улоге коју је мост преко реке Ибар одиграо током међуетничког насиља тог периода.
Дана 16. марта 2004. године, троје албанске деце се удавило у реци Ибар. У наредним сатима и данима, проширили су се извештаји да је децу у реку терало неколико Срба који су са собом имали и пса. Накнадне истраге нису потврдиле ову верзију.
Хуман Ригхтс Ватцх је документовао да су ови нетачни и сензационалистички извештаји допринели стварању климе напетости која је претходила насиљу од 17. до 19. марта 2004. године.
Дана 17. марта, гомиле Албанаца покушале су да пређу у северну Митровицу и дошло је до сукоба у близини моста преко реке Ибар. Насиље се потом проширило на друге делове Косова.
Према подацима организације Human Rights Watch, у мартовском насиљу је погинуло 19 људи, а више од 900 је повређено. Хиљаде људи је расељено, а стотине домова, као и десетине православних верских објеката, оштећени су или уништени.