Написао/ла: Етрит Реџепи
Информативни портал „Клан Косова“ објавио је данас (20. априла) чланак под насловом „Конјуфца има скоро 100 хиљада пута више новца у банци него Курти и Османи".
Иако овај чланак не пружа информације о премијеру Албину Куртију и председници Вјоси Османи, садржај овог чланка помиње Коњуфчин новац у банци када се наводи да је „Од свих шефова држава, Коњуфца изгледа има највише новца у банци, чак 101 хиљаду и 815 евра.".
Након провере чињеница од стране hibrid.info, утврђено је да је у наслову погрешно приказан Коњуфчин новац у банци у поређењу са Куртијем и Османијем.
Дотични портал је, након неколико сати, побољшао наслов променивши га у: „Конјуфца је уштедео скоро 100 пута више новца него Курти и Османи".
Линк до чланка који је објавио „Клан Косова“:
Исти чланак, позивајући се на портал „klankosova.tv“, објавили су и „Ekonomia Online“, „Bota Sot“, „Gazeta Blic“, „Gazeta Scanner“ и „Kosovarja“ (видети овде, овде, овде, овде дхе овде).
Hibrid.info је истраживао и пронашао податке о имовинским декларацијама шефова држава поднетим Агенцији за борбу против корупције, који показују да премијер Аљбин Курти има 1551 евро депонованих у банци (овде), председница Вјоса Османи има нешто више од хиљаду евра (овде) док је председник парламента Глаук Коњуфца, како је наведено у чланку о коме се расправља, у банку положио више од 101 хиљаду евра (овде).
На основу ових информација, потврђено је да је вредност новца који је Коњуфца пријавио као готовину у банци око 100 хиљада евра, а не 100 хиљада пута већа од оне коју су пријавили премијер и председник.
анализирати:
Тврдња да председник парламента, Глаук Конјуфца, има 100 пута више новца депонованих у банци, у поређењу са премијером Аљбином Куртијем и председницом Вјосом Османи, је лажна.
Подаци које је објавила Агенција за борбу против корупције показују да Коњуфца има око 100 хиљада евра готовине у банкама, у поређењу са другим шефовима држава.
На основу методологије рада, hibrid.info оцењује овај садржај као „Грешка“.
Образложење:
Оцена „Грешка“ се даје информативном садржају у коме се, током процеса састављања или објављивања, јављају грешке објављивањем нетачних информација (посебно када се раде са информацијама у бројкама) или емитовањем лоше проверених вести, без јасне намере дезинформисања јавности.