Написао/ла: Festim Rizanaj
Питање избора на Косову разматрано је на конференцији за новинаре портпаролке руског Министарства спољних послова Марије Захарове.
У свом наступу пред новинарима Дана 17. октобра питана је о локалним изборима одржаним 12. октобра на Косову.
Новинари су је замолили да прокоментарише потенцијални утицај чињенице да је Српска листа победила у 9 општина без другог круга. у развоју политичке ситуације, постављајући питање да ли би овај резултат могао да значи обнављање српске контроле над северним Косовом.
Захаровина изјава преведена на албански:
„Питање: 12. октобра су на Косову одржани локални избори. Како би успех српске листе могао утицати на развој ситуације и можемо ли говорити о обнављању српске контроле на северу Косова?“
Марија Захарова: Пре свега, треба се сетити под којим условима је Српска листа, главна странка косовских Срба, учествовала на изборима. Чињени су покушаји да јој се ускрати регистрација, њени представници су искључени из територијалних изборних комисија, док новинарима из медија на српском језику није био дозвољен улазак на бирачка места. У такозваном „парламенту“ Косова, Албанци су, грубо кршећи законске процедуре, промовисали „српску марионету“ лојалну Приштини и вршиоцу дужности премијера Аљбина Куртија на место „заменика председника скупштине“, иако он није имао мандат да представља неалбанско становништво које живи у овом региону.
Упркос овим околностима и великом притиску, Српска листа је деловала достојанствено и убедљиво победила у девет од десет општина са српском већином. Говоримо о важном кораку који ће помоћи Србима да поврате контролу над северним областима, где су власт узурпирали самозвани албански градоначелници од маја 2023. Нема сумње да ће Аљбин Курти покушати да поткопа овај резултат, и време је да се очекују нове провокације Косовара пре другог круга 9. новембра.
Масовна подршка коју је Српска листа добила показује високо и одрживо поверење које косовски Срби имају у председника Србије Александра Вучића и курс Београда ка заштити интереса својих сународника у јужним покрајинама земље.
Захаровин одговор је истакао наративе сличне онима које шире руски медији попут „Russia Today Balkans“ и „Sputnik Serbia“, који обично истичу легитимитет српских структура на северу Косова и представљају изборе као доказ воље српског народа „да се заштити од притиска Приштине“.
Захаровине наративе о локалним изборима на Косову
Из одговора портпарола руског Министарства спољних послова, Марије Захарове, од 17. октобра 2025. године, у вези са резултатима општинских избора на Косову, могу се закључити главни руски наративи на следећи начин:
Избори су одржани под притиском и цензуром (виктимизација): Српска листа је на изборе изашла под „тешким условима и великим притиском“, укључујући „покушаје да јој се ускрати регистрација“, „искључивање представника“ из комисија и ускраћивање приступа бирачким местима српским новинарима. Ово позиционира српску заједницу као жртву косовских институција.
Враћање узурпиране контроле (легитимизација победе): Победа српске листе у девет од десет општина са српском већином представља „важан корак“ који ће помоћи Србима да „поврате контролу над северним областима“, где су власт „узурпирали“ албански градоначелници од маја 2023. године. Ово представља победу српске листе као обнављање правног поретка.
Албин Курти као претња и узрок нестабилности: Курти је оптужен за процедуралне повреде, промовисање „српске марионете лојалне Приштини“ на место заменика председника парламента, без легитимног мандата неалбанског становништва. Такође се очекује да ће Курти „покушати да поткопа“ победу ЛС и изазвати „нове провокације“ пре другог круга.
Лојалност и подршка Београду (Вучићева легитимизација): Подршка Српској листи показује „константно високо поверење“ косовских Срба у председника Србије Александра Вучића и у курс Београда ка заштити интереса „сународника у јужној покрајини“.
Поређење наратива са руским медијима, „РТ Балкан“ и „Спутњик Србија“
Поређење ова два нивоа комуникације открива синхронизовану и стратешку линију: Медији су обавили посао припреме терена наглашавајући „притисак“ и „узурпацију“ власти., док је руска дипломатија ове тврдње трансформисала у званичне аргументе како би осудила косовску владу и легитимисала улогу српске листе и председника Србије Александра Вучића.
Избори под терором и притиском: „РТ Балкан“ и „Спутњик“ су нагласили да се процес одвија под „притиском и цензуром“ са Косова. Захарова је то потврдила, посебно наводећи „покушаје да се ускрати регистрација“ Српској листи и „ускраћивање приступа бирачким местима српским новинарима“, позиционирајући српску заједницу као жртву. Овде треба напоменути да је Централна изборна комисија (ЦИК) првобитно одбила да акредитује новинаре медија на српском језику, али је међу њима био и медиј на албанском језику. Касније је ова институција поништила претходну одлуку, акредитујући новинаре из ових медија за праћење изборног процеса 12. октобра.
Враћање узурпиране контроле: Руски медији су победу назвали приликом за „ослобађање узурпираних општина“. Захарова је користила исти термин „узурпирала“ да опише вођство изабраних албанских градоначелника након 2023. године, проглашавајући победу српске листе „важним кораком“ ка „поновном преузимању контроле“.
Курти, антагонистичка претња: И руски медији и Захарова су се фокусирали на Аљбина Куртија као главни извор дестабилизације. Руска портпаролка је оптужила Куртија за процедуралне прекршаје и упозорила на „нове провокације“ пред други круг избора 9. новембра, сматрајући владу одговорном за потенцијалне тензије.
Вучићева легитимизација: Захарова је директно повезала победу српске листе са „константно високим поверењем“ косовских Срба у председника Србије Александра Вучића и курс Београда. То је послужило да легитимише политику Србије као јединог браниоца српских интереса на Косову.
У суштини, поређење показује јединствену наративну стратегију где руски медији припремају терен оптужбама за виктимизацију и нелегитимност, које затим формализује руско Министарство спољних послова. Ово позиционира Москву у непоколебљиву подршку деловању Београда и српске листе, користећи изборни процес као платформу за оспоравање легитимитета косовских институција.
анализирати:
Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова, одговарајући на питања медија 17. октобра 2025. године, потврдила је и појачала главне наративе које су шириле руске медијске платформе „РТ Балкан“ и „Спутњик Србија“ током кампање за локалне изборе на Косову.
Свој одговор је започела наглашавајући да су избори одржани под „великим притиском“ и „процедуралним кршењима“ са Косова, оптужбама које су биле главни ослонац извештавања руских медија о покушају цензуре и опструкције српске листе.
Захарова је, као и руски медији, протумачила резултате избора за Српску листу као „важан корак“ ка „поновном преузимању контроле“ над „узурпираном“ влашћу на северу, позиционирајући актуелног премијера Аљбина Куртија као антагонисту и извор „нових провокација“.
Ова директна наративна линија, која је кулминирала истицањем „високог поверења“ Срба у српског председника Вучића, показује стратешку синхронизацију: руски медији су обавили посао припреме терена истицањем виктимизације, док је руска дипломатија трансформисала ове тврдње у званичне изјаве.