Написао/ла: Festim Rizanaj
Локални избори на Косову одржани 12. октобра нису били праћени само унутрашњим политичким дебатама и уобичајеним изборним кампањама, већ и видљивом интервенцијом српских политичких актера, који су учешће и исход гласања повезали са идентитетским и егзистенцијалним питањима српске заједнице на Косову.
Кроз низ изјава високих српских лидера, створен је политички наратив у којем се гласање и подршка Српској листи не виде једноставно као страначки или локални избор, већ као национални чин и услов за опстанак српске заједнице на Косову. Овај приступ трансформише изборни процес из демократског механизма за избор локалних представника у политичку битку уско повезану са националним идентитетом и затегнутим односима између Косова и Србије.
С тим у вези Милош Вучевић, председник Српске напредне странке (СНС) и саветник председника Србије Александра Вучића, изјавио је да је гласање за Српску листу 12. октобра је „доказ легитимне моћи српског народа“ и начин да се оповргну „лажи оних који желе Косово без Срба“. Овом поруком, Вучевић је представио гласање не као индивидуално право грађана, већ као колективну обавезу повезану са опстанком целе заједнице.
У истом смислу, Арно Гујон, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију у Влади Републике Србије, изјавио је да је победа српске листе је „гаранција да ће се глас српског народа чути“. Ова изјава појачава идеју да само одређена политичка странка може осигурати заступљеност и глас српске заједнице, ограничавајући простор за политичку разноликост унутар саме заједнице.
Још оштрији у својој реторици био је Петар Петковић, директор Канцеларије за Косово у Влади Србије. У објави на Инстаграму, описао је овај процес као „национално, нестраначко“ питање, рекавши да би се Срби требало ујединити „под једном српском заставом“ са председником Вучићем. Истовремено, Петковић је оптужио вршиоца дужности премијера Косова, Албин Курти, да „чини све да Срба не буде на Косову“. Према његовим речима, подршка Српској листи је начин на који српска заједница „одржава јединство и штити своје домове“.
Ова врста комуникације ствара снажан наратив, где се гласање за одређену странку не посматра само као политички избор, већ као елемент опстанка и очувања српске заједнице на Косову, повезујући етнички идентитет са политичким учешћем и повећавајући притисак на бираче да следе упутства актера ван земље.