Психологија дезинформација – менталне пречице, забуне и илузије које нас подстичу да верујемо у ствари које нису истините – могу нам много рећи о томе како да спречимо њихове штетне ефекте. Наша психологија је оно што утиче на то да ли корекције функционишу, шта би требало да научимо у медијском образовању и зашто смо уопште подложни информационом поремећају.
Први нацрт објашњава главне концепте у први део серије од три дела, које вам доносимо путем Hibrid.info. Наводимо главне психолошке концепте везане за дезинформације, њихово исправљање и превенцију.
Ово је први у нашој серији о психологији дезинформација. Прочитајте други, „Психологија дезинформација: Зашто је исправљање тако тешко?“ и трећи "Психологија дезинформација: Како да је спречимо?
??????? ???????
Психолошка карактеристика која нас чини рањивијим на дезинформације јесте да смо когнитивни шкрти. Више волимо да користимо једноставније, лакше начине за решавање проблема него оне који захтевају више размишљања и труда. Еволуирали смо да користимо што је могуће мање менталног напора.
То је део онога што чини наш мозак тако ефикасним: не желимо превише да размишљамо о свему. Али то такође значи да не размишљамо превише о стварима о којима би требало — као када се питамо да ли је нешто што видимо на мрежи истина.
?????? ? ??????? ??̈ ???????̈
Теорија дуалног процеса је идеја да имамо два основна начина размишљања: ?????????? ?, ?̈ ??????? ????̈ ??̈ ??̈????????? ??? ??̈?????????; ??? ??????? ?, ?̈ ??????? ??̈ ????? ??̈ ??̈?????? ??̈?????????. Пошто смо когнитивне шкртице, генерално користимо размишљање Система 1 (онај лакши) када мислимо да можемо да се снађемо са њим.
Аутоматска обрада ствара ризик од дезинформација из два разлога. Прво, што је нешто лакше обрадити, већа је вероватноћа да ћемо мислити да је истинито, па брзе и једноставне процене често делују тачно чак и када нису. Друго, њена ефикасност може довести до тога да пропустимо детаље – понекад и кључне. На пример, можда се сећате нечега што сте прочитали на мрежи, али заборавите да је то оповргнуто.
???????????? – коришћење једноставних, практичних и готових стратегија, али не и најбољих
Хеуристике су индикатори које користимо за брзо доношење процена. Користимо хеуристике јер је то лакше него вршити сложену анализу, посебно на интернету, где постоји много информација.
Проблем са хеуристикама је што често доводе до погрешних закључака. На пример, можете се ослонити на „хеуристику социјалне подршке“ – да је неко коме верујете подржао (нпр. ретвитовао) објаву на друштвеним мрежама – да бисте проценили колико је објава поуздана. Али без обзира колико верујете тој особи, ово није потпуно поуздан показатељ и може вас навести да поверујете у нешто што није истина.
??????? ???????
Когнитивна дисонанца је негативно искуство које следи када примите информације које су у супротности са вашим уверењима. То може навести људе да одбаце веродостојне информације како би ублажили дисонанцу.
???????????? ? ???????????????
Пристрасност потврђивања је тенденција да се верује информацијама које потврђују ваша постојећа уверења и да се одбаце информације које им противрече. Актери који шире дезинформације могу да искористе ову тенденцију да би појачали постојећа уверења.
????????? ? ??????
Мотивисано резоновање је када људи користе своје способности расуђивања да би веровали у оно у шта желе да верују, уместо да би утврдили истину. Идеја је да рационалне способности људи, а не лењо или ирационално размишљање, могу изазвати погрешна уверења. Међутим, други истраживачи ово оспоравају и инсистирају на томе да нас наша когнитивна лењост чини подложним дезинформацијама.
????????? ??????????
Плуралистичко незнање је када не разумемо шта други у друштву мисле и у шта верују. То може навести људе да погрешно мисле да већина подржава неки политички став, када је то заправо став који заступа врло мало људи. Ово може бити погоршано контрааргументима дезинформација (нпр. теоријама завере), јер могу учинити да ти ставови изгледају популарније него што заправо јесу. Варијација овога је ефекат лажног консензуса: када људи прецењују колико других људи мисли као они.
? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ? ?
Ефекат трећег лица описује начин на који људи имају тенденцију да претпоставе да дезинформације више утичу на друге људе него на њих саме. Људи оцењују себе као боље у препознавању дезинформација од других. То значи да људи могу потценити своју рањивост и не предузети одговарајуће мере.
????????????̈???
Течност се односи на то колико лако људи обрађују информације. Људи су склонији да поверују да је нешто истинито ако то могу течно да обраде – звучи тачно и зато делује истинито. Зато је понављање толико моћно: ако сте то већ чули, лакше ћете то обрадити и самим тим је вероватније да ћете у то поверовати.
??????? ??????????/????̈??? ??̈? ??̈ ??????? ?????????
Толеранција на глупости односи се на то колико сте пријемчиви за информације које имају мало везе са истином; бесмислени клише, на пример. Неки истраживачи су открили да што смо пријемчивији за псеудодулофузичну (тј. глупост) реченицу попут „скривено значење претвара апстрактну лепоту у неупоредиву лепоту“, то смо рањивији на лажне вести.