Написао/ла: Етрит Реџепи
Чланак под називом „ЕКСКЛУЗИВНО – Најновије међународно истраживање: Рекордна подршка за Вјосу Османи, 72% грађана веома задовољно њеним радом".
то САДРЖАЈ објављен је у уторак (24. фебруара) на порталу са доменом „nminut.info“.
Проблем са овим садржајем?
Чланку недостаје методолошка транспарентност, препознатљив извор, основни статистички подаци и нумеричка тачност.
Дакле, на овај начин, садржај не испуњава стандарде професионалног извештавања о политичким анкетама.
Иста тврдња је објављена као пост са сликом, такође на Фејсбук страници овог медија (видети овде).
У чланку се тврди да недавно међународно истраживање јавног мњења спроведено од 18. до 20. фебруара 2026. године показује рекордну подршку Вјоси Османи. У извештају се наводи да је 72% грађана „веома задовољно“ Османијевим учинком као председнице, 12% „нимало задовољно“, а 6% нема мишљење.
Даље се наводи да је у последња два месеца дошло до значајног повећања поверења грађана у институцију Председништва. Према овом чланку, ако би председника директно бирао народ, 56% би поново гласало за Вјосу Османи.
Док 84% испитаника, у поређењу са 26%, сматра да би покрет Самоопредељење требало да номинује Османија за нови председнички мандат.
У тексту се такође тврди да је ово истраживање спровео специјализовани међународни институт и да обухвата широк узорак из свих региона Косова.
Шта су анкете?
Анкета је прелиминарно истраживање ради упознавања ситуације, мишљења или ставова о нечему одређеном. У овом статистичка метода Резултати се добијају на основу проучавања дела популације, који се назива узорак.
На основу чланка института пев Истраживање (истраживачки институт за анкете и студије засноване на доказима), појашњено је које информације треба тражити о томе како је анкета спроведена.
Ко је спровео анкету и ко ју је спонзорисао?
Ко је био интервјуисан?
Како је спроведена анкета?
Како су људи одабрани за анкету?
Када је спроведена анкета?
Колико је људи интервјуисано?
Да ли је анкета била пондерисана? Ако јесте, како?
Да ли питања у анкети делују неутрално и фер?
Да ли ова публикација испуњава ове критеријуме?
Садржај о коме се расправља недостају све потребне информације да би се сматрао поузданим истраживањем.
У чланку није објављено име института који је спровео анкету и не дају се никакве информације о његовом спонзору или клијенту.
У садржају се наводи да узорак обухвата грађане из свих региона Косова, али нису дати подаци о демографском саставу (старост, пол, етничка припадност, ниво образовања итд.).
Такође не наводи да ли су интервјуи спроведени телефоном, онлајн или лицем у лице, нити су дате информације о методи избора узорка (случајни, вероватносни, онлајн панел итд.).
У чланку се наводи да је мерење спроведено између 18. и 20. фебруара 2026. године, али се не наводи број испитаника, маргина грешке или ниво статистичке поузданости.
Питања нису објављена у целости и није наведена њихова тачна формулација, стога се њихова неутралност не може анализирати.
У ствари, у једном пасусу се наводи да је 84% за то да Покрет за одобрење верности номинује Османијеву, док је 26% против. Ове бројке износе 110%, што указује на математичку или уредничку грешку.
Hibrid.info је претраживао користећи претраживач „Google“ речима „испитивање јавног мњења за Вјосу Осман„, али није наишао ни на један веродостојан извор информација који је објавио такво мерење (видети овде).
Последње веродостојно истраживање објављено 2024. године које мери перцепцију грађана о раду председника јесте оно које је спровео Програм Уједињених нација за развој (UNDP) у оквиру 26. издања Кратак преглед јавног пулсаОва анкета, спроведена од 17. априла до 7. маја 2024. године са 1,306 испитаника из свих општина Косова, показала је да је 69% испитаника задовољно радом председника, пружајући мерљив и методолошки документован увид у јавну перцепцију ове институције током 2024. године (видети овде).
анализирати:
Објављен је чланак у којем се тврди да представља резултате „недавне међународне анкете“ о подршци председници Вјоси Османи, у којем се извештава о високим процентима задовољства и подршке грађана.
Међутим, на основу начина на који је обрађивао hibrid.info, ова публикација није поуздана, јер јој недостају суштински елементи методолошке транспарентности, будући да не идентификује институцију која је спровела анкету, не открива спонзора, не наводи величину узорка, маргину грешке, ниво статистичке поузданости или метод одабира испитаника.
Hibrid.info такође није пронашао ниједан веродостојан извор који потврђује постојање овог наводног мерења, што информације чини непроверљивим и сумњивим. Штавише, извештај садржи и нумеричке неслагања, што поткопава тачност тврдњи.
Стога, на основу своје методологије рада, hibrid.info оцењује овај садржај као „Лажне вести“.
Образложење:
Оцена „Лажне вести“ се даје информативном садржају који је у потпуности измишљен или који садржи чињенично нетачне тврдње или информације. Садржај који је оцењен као лажне вести може се дефинисати као садржај који је креиран и дистрибуиран са намером да се јавност дезинформише, тј. да се тврдња која је потпуно нетачна представи као чињеница.