Написао/ла: Festim Rizanaj
Како се приближавају превремени парламентарни избори 28. децембра 2025. године, примећен је забрињавајући пораст видео снимака и слика генерисаних вештачком интелигенцијом које садрже манипулисане политичке наративе. Овај феномен није само изолован случај дезинформација; он показује употребу напредне технологије за утицање на перцепције и политичке одлуке грађана и дијаспоре.
Ови видео снимци и слике приказују грађане дијаспоре представљене на јавном месту, као што је аеродром у Приштини, где се интервјуишу о свом учешћу на изборима. Њихов садржај има за циљ да створи утисак да ће грађани дијаспоре бити активни у изборном процесу и да ће подржати одређеног кандидата, што сугерише масовну подршку дијаспоре и снажну политичку подршку. У неким случајевима, видео снимци и слике садрже и конкретније тврдње, на пример: такође се наводи да је политички лидер имао састанак са послаником из друге странке одмах након парламентарне седнице на којој је други кандидат за премијера гласан против. Ове тврдње, као и изјаве дате у интервјуима са дијаспором, не одражавају стварну ситуацију и креиране су са намером манипулације јавном перцепцијом.
Анализа коју су спровеле специјализоване верификационе платформе показала је да видео снимци и слике садрже типичне дипфејк дисторзије: изрази лица су неприродни, текстови су често изобличени, глас је роботски, а визуелна кохерентност сцена није доследна. Ови индикатори јасно показују да је садржај манипулисан вештачком интелигенцијом и да не одражава стварност.
Висок ниво ангажовања са овим садржајем – хиљаде прегледа, стотине коментара и дељења – показује да део публике то схвата као истину, повећавајући његов утицај на јавну перцепцију. Овај ефекат није само показатељ популарности; он показује да манипулисани садржај може створити широк осећај друштвене подршке и утицати на политичке ставове и одлуке.
Овај садржај такође не верификују групе појединаца које га сматрају политички или идеолошки прикладним, а истовремено изазива реакције остатка јавности, додатно продубљујући политичку поларизацију.
Објављивање ових видео снимака и слика на платформама попут Фејсбука и ТикТока, где алгоритми фаворизују брзу и масовну дистрибуцију садржаја, показује да овај феномен има велики капацитет за појачавање и утицај на разноврсну публику, укључујући млађе кориснике и дијаспору.
Као феномен, употреба вештачке интелигенције за креирање видео снимака и слика са политичким наративима показује да се технологија може користити за манипулацију у великим размерама. Ови садржаји нису само алати за ширење лажних порука, већ и инструменти за утицај на јавну перцепцију и мњење. Овај феномен истиче потребу за повећаном јавном свешћу, употребом алата за верификацију садржаја и повећаном одговорношћу друштвених платформи за садржај који оне шире.
Иако делују стварно, видео снимци и слике не одражавају чињенично стање и класификовани су као садржај генерисан вештачком интелигенцијом. Овај феномен је јасно упозорење на ризик који технологије за генерисање вештачког садржаја представљају за демократске процесе и позив на већу свест јавности и медија како би се идентификовале и избегле дезинформације.
Овај феномен истиче важност одговорног коришћења вештачке интелигенције у новинарству и провери чињеница. Вештачка интелигенција се може користити као помоћни алат за побољшање језика и јасноће чланака, сумирање дугих докумената, помоћ у организовању текста и његовог распореда, креирање нацрта за графику или садржај за друштвене мреже, као и за анализу података или идентификовање трендова у информацијама. Вештачка интелигенција се такође може користити за транскрипцију интервјуа, дебата и конференција, као и за превођење садржаја на различите језике, чинећи информације приступачнијим различитој публици.
Међутим, сваки садржај генерисан вештачком интелигенцијом мора бити прегледан и одобрен од стране уредништва како би се осигурало да су информације тачне, прецизне и проверене. Употреба вештачке интелигенције не би требало да замени људско уредничко расуђивање; сваки очигледан утицај вештачке интелигенције на формулисање, анализу или испоруку садржаја треба јасно открити публици. Штавише, сваки аудиовизуелни садржај креиран помоћу вештачке интелигенције треба јасно да буде означен, коришћењем видљивог текста или воденог жига, тако да потрошач има прилику да разуме да је део материјала вештачки произведен.
Важан део коришћења вештачке интелигенције у новинарству и провери чињеница јесте верификација визуелног, аудиовизуелног и текстуалног садржаја како би се спречило ширење дезинформација. За слике се могу користити алати као што су Google Lens, TinEye, Bing Visual Search, FotoForensics, HuggingFace AI Image Detector, JpegSnoop и Hive Moderation AI-Generated Image Detector. Знаци манипулације укључују деформације тела, нетачне сенке, неприкладно осветљење и остатке воденог жига.
За видео записе и дипфејкове, могу се користити InVID-WeVerify Toolkit, Amnesty YouTube DataViewer, Deepware Scanner, Hive Moderation Deepfake Detector и инспекције кадар по кадар помоћу FFmpeg-а и OSINT-а. Индикатори манипулације укључују неприродне покрете очију, синхронизацију покрета уста са оним што се говори, изобличења позадине и неприкладне рефлексије.
За текстове генерисане или манипулисане вештачком интелигенцијом, корисни алати укључују GPTZero, OpenAI Content Classifier, Hive Text AI Detector, DetectGPT и ZeroGPT, који помажу у идентификацији знакова вештачке интелигенције. Ове алате треба увек користити у комбинацији са људским уредничким прегледом како би се осигурала тачност и интегритет информација.
На овај начин, вештачка интелигенција може послужити као моћно средство које повећава ефикасност, тачност и јасноћу новинарства и провере чињеница, уз очување уредничког интегритета и поузданости информација, и постаје оружје против ширења дезинформација и политичких манипулација.
(Овај текст је уређен помоћу Chatgpt-а, а илустративна слика је креирана уз помоћ Gemini-ја.)