Слике имају велики утицај на то како јавност доживљава стварност, јер се често сматрају директним доказом догађаја. Међутим, развој дигиталних технологија и ширење алата вештачке интелигенције (ВИ) створили су нове могућности за манипулацију визуелним садржајем. Путем ових техника, фотографије се могу креирати, мењати или стављати у лажне контексте, како би се утицало на јавно мњење.
Праћење сајта Hibrid.info показује да се манипулација сликама широко користи за конструисање политичких, етничких, друштвених и пропагандних наратива, посебно током осетљивих периода, као што су изборни периоди, политичке дебате и безбедносни догађаји.
Слике генерисане помоћу вештачке интелигенције (ВИ)
Генерисање слика путем вештачке интелигенције један је од најнапреднијих облика визуелне манипулације. Помоћу алата вештачке интелигенције могу се креирати фотореалистичне слике људи, докумената или догађаја који никада нису постојали. Ови садржаји могу садржати елементе који указују на њихово вештачко порекло, као што су деформације прстију, бесмислен текст на документима или у позадини и нереални детаљи на заставама, униформама или техничкој опреми.
Hibrid.info је идентификовао бројне случајеве у којима су слике генерисане вештачком интелигенцијом коришћене за креирање лажних политичких и друштвених наратива.
Таква категорија укључује презентација политичких састанака који се нису одржалиУ овим случајевима, дистрибуиране су слике генерисане вештачком интелигенцијом, представљене као аутентичне фотографије састанака између политичких личности. Ова група укључује наводна фотографија Глаука Коњуфце са Енвером Хоџајем у кафићу, као и слике које су га лажно приказивале Аљбин Курти на састанцима са српским политичарима, међу којима су Војислав Коштуница, Александар Вучић, Војислав Шешељ и Милан РадојчићЛажна слика која тврди да је састанак између Куртија и Славка Симића.
Још једна употреба вештачке интелигенције повезана је са израда лажних званичних докуменатаЈедан такав случај био је дистрибуција документа представљеног као „Указ“ бившег председника Хашима Тачија о земљишту манастира ДечаниПровера сајта Hibrid.info показала је да документ није аутентичан и да садржи знаке да је креиран помоћу алата вештачке интелигенције.
Током изборних периода, слике генерисане вештачком интелигенцијом су такође коришћене за политичка пропаганда, укључено лажне слике имиграната који изгледају као да гласају за политички ентитет, као и слике људи у професионалној одећи праћене изборним слоганима.
Поред политике, ове технике су коришћене и у садржају везаном за безбедност и индустрију. Hibrid.info је потврдио случајеве у којима су дистрибуиране лажне слике у којима се тврди да истакнуте фабрике муниције и дронова на Косову, као и ставове о наводни напад на полицију у Скендерају.
Садржај генерисан вештачком интелигенцијом је такође идентификован у областима спорта и друштвених питања, као што је слика на којој су фудбалер Ламин Јамал са трофејем Светског првенства и његова бака, као и слике које су тврдиле да приказују превоз пси луталице у Косову Пољу, на којем се налазио лого Google Gemini.
Фотомонтажа и техничка обрада
Фотомонтажа је традиционална техника визуелне манипулације која подразумева интервенцију у постојећој фотографији додавањем, уклањањем или заменом елемената. За разлику од слика генерисаних у потпуности вештачком интелигенцијом, у овом случају се као основа користи права фотографија, али се њен садржај мења како би јој се дало другачије значење.
Један од случајева које је идентификовао Hibrid.info била је манипулисана фотографија, на којој Албин Курти се појавио поред бившег председника Србије Слободана МилошевићаОригинална фотографија је снимљена током Милошевићевог говора у Београду 1989. године, док је Куртијева фигура вештачки постављена у то окружење.
Још један пример је била манипулисана фотографија Шпански премијер Педро Санчез, где му је Куран стављен у руке, како би се подржала лажна тврдња везана за верску политику.
Извлачење из контекста
Један од најчешћих облика манипулације је коришћење правих фотографија, стављајући их у контекст догађаја са којим нису повезане. У овом случају, фотографија је аутентична, али је опис који је прати неистинит.
Пример који је обрадио Hibrid.info односи се на фотографије припадника Ослободилачке војске Косова током рата, које су српски канали на Телеграму користили ван контекста да би подржали... тврдње о такозваној „Жутој кући“Фотографије су приказивале медицински третман војника, укључујући и фотографију на којој се види Тиме Кадријај како пружа медицински третман Агиму Рамаданију, али су коришћене за поткрепљивање неоснованих наратива о трговини органима.
Медијско уоквиривање
Селективно кадрирање се јавља када се део фотографије или видеа изабере и представи без пуног контекста. Исецањем слике, исецањем кадра из видеа или одабиром одређеног угла, ствара се интерпретација која не одговара пуној стварности догађаја.
Случај који је идентификовао Hibrid.info повезан је са погледом са Газиместана, где је виђен полицајац окренут ка плачућем дететуСнимак је коришћен да би се створио утисак да се полицајац понаша агресивно према детету. Међутим, цео видео је показао да је полицајац заправо покушавао да смири дете и да је ситуација била потпуно другачија од онога како је приказана на исеченом снимку.
Генерисање лажних насловних страна новина
Још један облик визуелне манипулације је креирање лажних насловних страница новина или слика портала које су намењене да изгледају као праве медијске публикације. Путем апликација и онлајн платформи, лако се могу креирати слике које имитирају дизајн и визуелни идентитет популарних медија.
Hibrid.info је идентификовао случајеве у којима су креиране манипулисане насловне странице, као што је овај који је имитирао немачке новине „БИЛД“ и представио Албина Куртија етикетама „српског шпијуна“ и „комунисте“.
Још један случај је био лажна насловна страна која имитира српске новине „Вечерње новости“, у којем се тврдило да је Београд захвалио Лумиру Абдиџикуу на превременим изборима. Садржај је имао језичке грешке и нетачна имена, што је указивало да се не ради о аутентичној публикацији.
Поновно објављивање старих слика као снимака актуелних догађаја
Још један метод дезинформисања је коришћење старих фотографија или видео записа и њихово представљање као материјала везаног за актуелне догађаје. Ова техника искоришћава недостатак провере датума и извора визуелног материјала.
Случај који је водио Hibrid.info био је Стара фотографија групе албанских студената у Данској, укључујући Албина КуртијаОву фотографију су дистрибуирали српски медији уз лажну тврдњу да приказује Куртија са ћерком бившег српског министра.
Такође, Стари снимак Косовских безбедносних снага у Јужној Митровици коришћен је са лажном тврдњом да приказује кретање КБС-а на северу Косова.
У политичком контексту, стара фотографија Бекима Јашарија поред Бедрија Хамзе коришћена је да би се лажно тврдило да она доказује Јашаријеву тренутну подршку ПДК-у.
ЗАКЉУЧАК
Манипулација сликама један је од најраспрострањенијих облика савремене дезинформације. Од креирања потпуно лажних фотографија помоћу вештачке интелигенције до коришћења стварних слика ван контекста, ове технике имају за циљ да утичу на то како јавност доживљава друштвене и политичке догађаје и актере.
Случајеви које је документовао Hibrid.info показују да слике не треба аутоматски третирати као доказ стварности. Провера извора, провера контекста, коришћење технолошких алата за верификацију и развој медијског образовања су суштински елементи за спречавање ширења лажних наратива путем визуелног садржаја.