Написао/ла: Festim Rizanaj
Након ванредне седнице Савета за националну безбедност На састанку у Србији, одржаном 4. јануара 2026. године, председник Србије Александар Вучић интензивирао је алармантну реторику о безбедносним дешавањима на Косову, тврдећи да се земља наоружава кршећи међународно право и да се у региону учвршћује нова војна сарадња која, према његовим речима, директно крши интересе и безбедност Србије.
Вучић је ситуацију описао као егзистенцијалну претњу својој земљи, наглашавајући да Србија улази у нову фазу одбрамбене спремности. Своје обраћање је закључио јасним упозорењем, рекавши: „...„Сада се спремамо за заштиту од оних који више не тајно, већ отворено шаљу претње нашој земљи.“.
Тврдња о наоружавању Косова као претњи регионалној стабилности и безбедности Србије
Вучић тврди да се процес трансформације Косовских безбедносних снага у војску одвија уз подршку западних сила и Турске, кршећи Резолуцију 1244 Савета безбедности УН и Повељу Уједињених нација.
Према његовим речима, међународни поредак који је предвиђао одсуство локалне војске на Косову је у пракси поништен, док опремање и обука косовских снага ствара нову војну реалност која угрожава регионалну стабилност и безбедност Србије.
Да ли је ово истина?
Резолуција 1244 не спречава снабдевање оружјем Косова. Иако одржава привремени међународни безбедносни оквир, Косово је прогласило независност 2008. године и обезбедило је међународно признање, као и потписало билатералне војне и споразуме о наоружању са државама чланицама НАТО-а. (видети овде дхе овде).
Наоружање не крши мандат КФОР-а и не представља забрањену милитаризацију. Према Закон о Косовским безбедносним снагама, КБС имају одређене надлежности и принципе. То укључује само аспекте заштите суверенитета и територијалног интегритета и интереса Косова.
Косово је постигло споразуме о куповини оружја са другим земљама НАТО-а и то чини већ неколико година, откако су у децембру 2018. године усвојена три закона о трансформацији КБС у војску.
КФОР је мисија Северноатлантског савеза (НАТО) на Косову. Његове трупе имају мандат да обезбеде безбедно окружење и слободу кретања за све заједнице на Косову. Њихов мандат произилази из Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација, која је позвала на повлачење свих српских снага са Косова и улазак међународних мировних трупа (видети овде).
Након транзиције КБС у војску путем закона, тадашњи премијер Косова, Рамуш Харадинај, рекао је да је „...КБС неће заменити КФОР„и да су КБС спремне да служе заједно са снагама КФОР-а.“
САД су сматрале сувереним правом Косова да трансформише КБС у снаге „са мандатом за територијалну одбрану“ (видети овде).
Тврдња да је војни споразум Косова, Албаније и Хрватске на штету Србије
Још један елемент Вучићеве нарације је постојање блиске сарадње између Приштине, Тиране и Загреба, коју он описује као де факто војни савез.
Он тврди да ове три стране координирају у куповини и развоју војне опреме, укључујући и напредније борбене системе, тумачећи ову сарадњу као покушај промене безбедносне равнотеже у региону на штету Србије.
Да ли је ово истина?
У Тирани, 18. марта, Косово, Албанија и Хрватска формализовали заједничку изјаву о проширењу сарадње у области одбране и безбедности. Споразум су потписали тадашњи министар одбране Косова, Ејуп Македонци, као и његове колеге, Пиро Венгу из Албаније и Иван Анушић из Хрватске.
У декларацији коју је потписала тројка, дефинисане су четири тачке сарадње:
- Промовисање одбрамбених капацитета и сарадње за релевантну индустрију;
- Повећање интероперабилности кроз образовање, обуку и вежбе;
- Борба против хибридних претњи и повећање отпорности;
- Пружање пуне подршке евроатлантским интеграцијама.
Тадашњи министар одбране Косова Ејуп Маћедонци обавестити да је прва обавеза предвиђена у заједничкој декларацији спровођење заједничке куповине оружја, тако што ће САД бити наручене јединственом поруџбином у име Косова, Албаније и Хрватске, са циљем смањења трошкова и убрзања рокова испоруке.
Споразум о сарадњи између Косова, Албаније и Хрватске, према изјавама министара одбране земаља потписница споразума, нема агресивни карактер, већ има за циљ јачање сарадње у области безбедности, повећање интероперабилности кроз обуку и допринос регионалном миру, без представљања претње било којој држави. Он одражава заједничку оријентацију ка евроатлантским интеграцијама и подршку Косову од стране две земље чланице НАТО-а у оквиру стабилности и безбедности Западног Балкана. У том контексту, улога НАТО-а и мисије КФОР остаје кључни стабилизујући фактор, док је споразум у складу са дугорочним напорима за одржавање мира и спречавање сукоба у региону.
Стога, тврдње Александра Вучића да наоружавање Косова и трилатерални споразум између њега, Албаније и Хрватске представљају претњу по Србију и регионалну стабилност нису засноване на проверљивим чињеницама. Процес изградње безбедносних капацитета Косова спроводи се у складу са локалним законодавством, међународном праксом и уз континуирани надзор НАТО-а преко КФОР-а, док трилатерална сарадња има одбрамбени и интегративни, а не агресивни карактер. Ови догађаји одражавају евроатлантску оријентацију региона и имају за циљ јачање мира и стабилности, а не стварање нових безбедносних ризика за Србију или за заједнице на Западном Балкану.