Председник Србије Александар Вучић промовисао је различите наративе у својим недавним изјавама у вези са пресудом бившем председнику Косова Хашиму Тачију у Специјалном суду у Хагу. У почетку је тврдио да ће Тачи бити ослобођен оптужби за ратне злочине и да ће бити осуђен само по оптужбама које се односе на ометање правде. Међутим, неколико дана касније, Вучић је променио своју верзију, тврдећи да је добио нове информације према којима би Тачи могао да се суочи са тешком казном. Обе изјаве су представљене као предвиђања заснована на информацијама за које Вучић тврди да их је добио из неидентификованих извора.
Тачи се у почетку чини невиним по главним оптужбама, али је осуђен за ометање правде
У првој изјави (28. августа), Вучић је тврдио да ће Хашим Тачи бити ослобођен оптужби за ратне злочине, док ће бити осуђен по оптужбама везаним за мешање у спровођење правде (видети овде).
Овом изјавом, Вучић је представио као унапред одређени исход судског поступка који још није био завршен. У овој верзији наратива, Тачи не би био проглашен кривим по главним тачкама оптужнице, али би се суочио са казном за дела везана за утицај на правосудни процес.
Изјава је праћена тврдњом да је Вучић био упознат са могућим исходом процеса, иако одлука још није била објављена. На тај начин, он је изјаву представио не само као лично мишљење, већ као предвиђање засновано на информацијама за које је тврдио да им је на располагању.
Наратив се мења: Тачи би могао да добије „строгу казну“
У својој изјави у суботу (12. септембра), Вучић је представио другу верзију могућег исхода суђења. Тврдио је да је током боравка у Паризу добио нове „информације“ и да би, према њима, Тачи могао да добије строгу казну (видети овде).
„Пре 15 дана сам добио информацију да ће му бити изречена мера која покрива време притвора; то сам добио од наших служби. Сада, када сам био у Паризу и разговарао са неколико европских и светских лидера, добио сам неколико различитих сигнала. За четири дана ћемо видети ко је у праву“, тврдио је Вучић.
Ова изјава представља значајан помак у односу на претходну нарацију. Уместо казне ограничене на оптужбе за ометање правде, Вучић сада оставља отворену могућност строге казне за Тачија.
За разлику од прве изјаве, где је Вучић представио Тачијево ослобађање од главних оптужби као могуће, у другој изјави он повезује могући исход са новим „информацијама“ добијеним из извора које не идентификује.
Контрадикторна предвиђања и неидентификовани извори
Вучићеве две изјаве конструишу два различита наратива за исто суђење. У првој, он предвиђа Тачијево ослобађање од оптужби за ратне злочине и осуду само за ометање правде. У другој, упозорава на могућност строге казне.
Заједнички елемент оба наратива је тврдња да Вучић има информације о исходу суђења пре него што је пресуда објављена. Међутим, он не наводи изворе из којих је добио те информације, нити износи доказе који би поткрепили такву прогнозу.
На овај начин, његове изјаве стварају утисак да је исход суђења познат или предвидљив из извора ван Суда, иако званична одлука лежи на судском већу у Хагу.
Уместо да остане при једном ставу, Вучићева нарација се помера од предвиђања ограничене казне до упозорења на строгу казну. Због тога је контрадикција између изјава главни елемент обраде, посебно зато што су обе верзије представљене без проверљивих извора.
Ове изјаве треба разликовати од саме пресуде Специјалног суда, јер Вучићева предвиђања не представљају званична саопштења о исходу суђења.
Очекује се да ће пресуда против Тачија и осталих бити објављена 16. септембра.
У Приштини је данас (12. септембра) одржан протест подршке бившим вођама ОВК, уочи изрицања пресуде Хашиму Тачију, Кадрију Веселију, Реџепу Селимију и Јакупу Краснићију. Демонстранти су изразили подршку оптуженима и противљење суђењу у Хагу.
Специјализована већа Косова објавила су да ће пресуда у суђењу Хашиму Тачију, Кадрију Веселију, Реџепу Селиму и Јакупу Краснићију бити изречена 16. септембра 2026. године у 10:00 часова. Према званичном саопштењу, судско веће је одредило овај датум узимајући у обзир обим доказа и сложеност суђења, као и потребу за потпуном и образложеном проценом доказа (видети овде).
Четворица оптужених суочавају се са појединачним оптужбама по шест тачака за злочине против човечности – прогон, затварање, друга нехумана дела, мучење, убиство и присилни нестанак – као и по четири тачке за ратне злочине, укључујући незаконито и произвољно хапшење и притварање, окрутно поступање, мучење и убиство.
Према оптужници, наводни злочини су се догодили између марта 1998. и септембра 1999. године на неколико локација на Косову, као и у Кукесу и Цахану на северу Албаније. Тужилаштво тврди да су почињени над стотинама цивила и небораца, као део широко распрострањеног и систематског напада на појединце осумњичене за супротстављање Ослободилачкој војсци Косова (ОВК).
Суђење је почело 3. априла 2023. године, док је доказни поступак завршен 18. децембра 2025. године. На суђењу је сведочило 134 сведока, док су завршне речи одржане од 9. до 18. фебруара 2026. године. Пресуда од 16. септембра одредиће исход суђења против четворице оптужених.