Написао/ла: Festim Rizanaj
Председник Србије Александар Вучић потврдио је 12. марта да је Србија купила суперсоничне балистичке ракете ЦМ-400 од Кине. изјава за Радио-телевизију Србије, нагласио је да земља већ има значајан број ових ракета и да се очекује да ће их у будућности имати још више. Према његовим речима, Војска Србије је успешно интегрисала кинеске ракете у руске борбене авионе МиГ-29 који су део њеног арсенала.
Хрватски премијер Андреј Пленковић изјавио је 13. марта да је послао писмо генералном секретару НАТО-а Марку Рутеу у вези са ракетама које је Србија купила од Кине.
„Такво оружје никада раније није виђено на европској територији. Писао сам генералном секретару Марку Рутеу о овом питању“, рекао је Пленковић у петак у Загребу. одговарање на питања новинара за ново наоружање Војске Србије, тачније кинеску хиперсоничну балистичку ракету.
Реагујући на изјаву Андреја Пленковића, Вучић изразио је то „Загреб неће одлучивати шта ће Србија имати.“ Додао је да се Србија „припрема за могући напад савеза који, према његовим речима, формирају Приштина, Тирана и Загреб“.
„Не можемо да нападнемо земље НАТО-а, док су Албанија и Хрватска његове чланице. Немамо ни жељу да их нападнемо. Али мислим да је то њихов једини циљ - само чекају тренутак. Србија има довољно одвраћајуће моћи за две државе и један ентитет“, изјавио је Вучић.
Истог датума (13. марта) реаговао је и косовски министар одбране Ејуп Македонци, наводећи да су тврдње српских власти о наоружавању суседних земаља у сврху одбране неосноване и да, куповином кинеског оружја, Србија показује хегемонистичке тенденције према њима.
У саопштењу за Радио Слободна ЕвропаМакедонац је нагласио да се Србија већ неколико година снабдева оружјем из Русије и Кине, додајући да „то није повезано ни са каквом непосредном претњом по Србију“.
„Ниједна суседна држава Србије никада није показала било какву агресивну или офанзивну намеру према њој“, изјавио је он, додајући да управо Србија показује територијалне претензије према Косову.
Тврдње српских званичника и медија о трилатералном војном споразуму
Српски званичници су овај споразум представили искључиво као чин непријатељства. Шеф Канцеларије за Косово у влади Србије, Петар Петковић, нагласио је да је ова сарадња мотивисана „злим намерама“, називајући је „отвореним изразом непријатељства према Србији“ и изјављујући да је Србија „јасна мета овог тројног пакта“. У истом духу, председник Скупштинског одбора за одбрану у Скупштини Србије, Милован Дрецун, тврдио је да споразум може бити усмерен „само против српског народа уопште, укључујући Републику Српску и државу Србију“.овде)
Ову реторику су снажно појачавали српски и руски медији. На пример, новине попут „Политике“ и „Републике“ објавиле су споразум на насловним странама користећи алармантске изразе попут „Војна потковица око Србије“ и „Трилатерални пакт против Србије“. Дневне новине „Новости“ су директно назвале споразум „претњом свим Србима“, док је руски медиј на српском језику „Спутњик“ отишао даље тумачећи споразум као наставак дугогодишњег плана НАТО-а за дестабилизацију и окупацију овог простора.овде)
Председник Србије Александар Вучић је са забринутошћу тврдио да суштина овог споразума није војно-техничка сарадња или куповина оружја, већ да је он креиран посебно „за одбрамбене или офанзивне акције против одређених територија“.овде) Покренуо је реторичка питања о томе зашто је Албанији и Хрватској, као чланицама НАТО-а, потребан војни савез са Косовом, имплицирајући да споразум прикрива офанзивне намере. Чак је и министар одбране Србије, Братислав Гашић, назвао то провокативним потезом који подрива безбедност. (овде)
Уз званичнике, и српски безбедносни аналитичари су градили исту ратнохушкачку нарацију. Пензионисани српски професор и социолог Илија Кајтез тврдио је да је основни мотив овог пакта „мржња и припрема за сукоб са Србијом“, упоређујући га са историјским антисрпским стратегијама светских ратова. Док је пензионисани пуковник Љубан Каран тврдио да овај пакт припрема „војно решење“ на Балкану. (овде)
Једна од најопаснијих наратива која се ширила у Србији била је тврдња да споразум има за циљ етничко чишћење Срба са Косова. Данијела Николић, председница Парламентарне комисије за Косово у Србији, тврдила је да документ није само озбиљна провокација за безбедност, већ и директно јача „иницијативе Приштине за етничко чишћење Срба на Косову“.овде) Ову линију су широко покривали портали попут „„Курир.рс“, који је написао да је споразум „нови начин деловања за протеривање Срба са Косова“, што је чак изазвало позиве српској држави да припреми хитан и оштар одговор на овај развој догађаја. (овде)
У одсуству правог рата, развила се наратив да се све ради једноставно као геополитичка уцена. Демо Бериша, министар за људска и мањинска права у Влади Србије, тврдио је да, пошто су све околне земље у НАТО-у и КФОР делује на Косову, „нема објективне потребе за таквим савезом“.овде) Нагласио је да не постоји трећа страна као мета, већ је цела иницијатива покренута са једним циљем: као средство за вршење континуираног политичког притиска на Србију. Министарство спољних послова Србије чак је сматрало власти на Косову „нелегитимним“ за такве споразуме и најавило да ће послати хитне захтеве Албанији и Хрватској како би затражило објашњења. (овде, овде)
Шта су НАТО и КФОР рекли о овом споразуму?
Заменица генералног секретара НАТО-а Радмила Шекеринска је рекла да Албанија и Хрватска доприносе регионалној стабилности, када је упитана о сарадњи у области одбране две државе алијансе са Косовом.
„Албанија и Хрватска нису само поуздани и цењени савезници унутар алијансе. Оне такође доприносе регионалном миру и стабилности. Присутне су у КФОР-у, али су генерално фокусиране на подршку овој агенди у региону“, рекла је Шекеринска за српску новинску агенцију Бета.
Други министар НАТО-а додао је да Северноатлантска алијанса не учествује у дискусијама или консултацијама о писаној изјави три земље, али је додао да чланство у алијанси не спречава државе да имају додатне одбрамбене споразуме са трећим странама.
„Оно што генерално видимо јесте, наравно, да је глобална геополитичка ситуација утицала и на регион. Видите више обуке, више улагања у одбрану и безбедност, али такође позивамо савезнике и партнере да се укључе у политички дијалог како би решили отворена питања у региону. Наше присуство на Западном Балкану има за циљ да подржи ову врсту политичког дијалога“, рекла је Шекеринска (овде).
Командант КФОР-а, турски генерал Озкан Улуташ, говорећи о трилатералном споразуму, Косово-Албанија-Хрватска, у интервјуу за српску новинску агенцију „ФоНет“, рекао је да је трансформација Косовских безбедносних снага (КСБ) почела 2014. године и да има подршку више земаља, на билатералној основи.
„Чланство у НАТО-у не спречава чланице алијансе да спроводе додатне споразуме о сарадњи, укључујући војне вежбе“, изјавио је Улуташ, додајући да поздравља подршку Албаније и Хрватске мисији КФОР (овде).
Шта је истина у овом споразуму?
Анализа текста Заједничке декларације између Косова, Албаније и Хрватске оповргава сваку тврдњу о „агресивном пакту“. Ниједан ред овог документа не помиње државу Србију, српски народ нити било какву намеру територијалних офанзива против било кога. Напротив, споразум има фундаментално одбрамбени и стандардизациони карактер, заснован на 4 главна стуба: (овде)
- Унапређење одбрамбених капацитета: Модернизација одговарајућих војски како би се одговорило на савремене безбедносне изазове.
- Повећана интероперабилност: Организовање заједничке војне обуке и образовања, како би војска Косова могла да учи из искуства две државе које су већ чланице НАТО-а.
- Борба против хибридних претњи: Сарадња у области сајбер безбедности и заштите од дезинформација, глобални изазов за све демократске државе.
- Подршка евроатлантским интеграцијама: Директна помоћ из Тиране и Загреба за убрзање пута Косова ка чланству у НАТО-у и другим међународним институцијама.
Поред политичких аспеката, суштина ове сарадње је веома практична и логистичка. Набавка војне технологије и модерног наоружања је скуп и дуготрајан процес. Косовски министар одбране, Ејуп Македонци, објаснио је да је овај „пакт“ заправо механизам за олакшавање државних куповина. (овде) Рекао је да би удруживањем снага Косово, Албанија и Хрватска могле да наруче заједничко наоружање, углавном од Сједињених Америчких Држава (САД). Према споразуму, овај блоковски приступ омогућава овим земљама да преговарају о повољнијим ценама, значајно смање финансијске трошкове за своје буџете и скрате време чекања на испоруку наоружања. Споразум такође осигурава да све три војске имају стандардизовану опрему (исте системе), што је основни захтев НАТО-а. (овде, овде)
Најјачи аргумент који оповргава наратив о „антисрпском савезу“ јесте веома отворен приступ ове иницијативе. Да би демонстрирао пуну транспарентност и показао да је једини циљ стабилност Балкана, албански министар одбране, Пиро Венгу, јавно је изјавио да иницијатива никога не искључује. Чак је рекао да је позвао Србију да седне за преговарачки сто и придружи се овом тространом споразуму. (овде)
Међутим, званични Београд је одлучио да ћути и потпуно игнорише овај позив, и да настави са сопственим наративима. (овде)
Закључно, анализа чињеница показује да су српске реакције једноставно реактивација неоснованог наратива. Сврха споразума између Косова, Албаније и Хрватске није рат или напад, већ стандардизација, заједничка логистичка модернизација и приближавање косовске војске одбрамбеним стандардима НАТО-а.
Какве су заправо кинеске ракете CM-400? купљено из Србије?
Србија је свом арсеналу додала ново оружје са великом разорном моћи и надзвучном брзином. Прошле недеље, председник Србије Александар Вучић потврдио је куповину кинеских балистичких ракета ЦМ-400, чиме је Србија постала прва земља у Европи која их поседује.
Сазнајте шта је ово оружје и колики је њихов капацитет у садржају који је произвео Радио Слободна Европа (овде).