Ovaj izveštaj analizira kako Rusija nastoji da proširi svoj uticaj na Zapadnom Balkanu kroz kreiranje i širenje dezinformativnih narativa, koji su uglavnom zasnovani na anti-zapadnim porukama usmerenim protiv Sjedinjenih Američkih Država, NATO-a i Evropske unije. Kroz ove narative, evroatlantski blok se prikazuje kao pretnja tradicionalnim vrednostima i kao uzrok političkih tenzija u regionu. Ruski uticaj se u velikoj meri ostvaruje preko Srbije, pri čemu se događaji na Kosovu koriste kao ključna tačka za oblikovanje narativa koji imaju za cilj da potkopaju poverenje u institucije i međunarodne partnere. U tom kontekstu, izveštaj identifikuje dve glavne vrste narativa: geopolitičke, usmerene na jačanje strateškog uticaja, i identitetske, koje podstiču nezadovoljstvo i društvenu polarizaciju.
Poseban fokus stavljen je na Kosovo, gde se ruski dezinformativni narativi zasnivaju na četiri ključne teme: osporavanje državnosti Kosova, povlačenje pogrešnih paralela sa ratom u Ukrajini i situacijom na Krimu, kao i predstavljanje Rusa i Srba kao žrtava. Ovi narativi se dodatno pojačavaju izjavama visokih ruskih zvaničnika i kroz državne medije, a široko se šire putem digitalnih platformi i influensera na društvenim mrežama. Kroz iskrivljavanje činjenica i manipulaciju emocijama, oni prvenstveno ciljaju srpsku zajednicu na Kosovu, ali i šire slojeve društva, promovišući negativnu percepciju Zapada i predstavljajući Rusiju kao zaštitnika tradicionalnih vrednosti. Nalazi ukazuju na značajno preklapanje između ruskih i srpskih narativa, koji, iako proističu iz različitih interesa, često međusobno se dopunjuju i pojačavaju.